Текстови
05.07.2015.

Трагом новинарског прилога „Ћирилична повест квалитетног лагања“

СРПСКО НАЦИОНАЛНО БУЂЕЊЕ

Тако говори колумниста недељника ВРЕМЕ, Теофил Панчић који, за разлику од уобичајене једне, доби две стране часописа. Претпостављам да мисли да тиме, индиректно, даје подршку свом главном у расправи са глодурком најстарије новине на Балкану. А и главни је прихватио да се то објави па, рекох, овде је неко изгубио компас. Можда сам то и ја, непотребно реагујући на понуђени садржај.

Оно што краси прилог, боље речено, изазива пажњу на прилог Теофила Панчића је објављен антрфиле, истакнут црвеним пољем: „Угроженост ћирилице“ била је ономад лажни и лажљиви повод за „буђење народа“, баш као што је и сада из прста исисани повод за полемику „ћириличних“ и „латиничних“ новина(ра).“

Можда се и никада не бих јавио по овом питању да не промичу, у насловима новинара Панчића, како ја то осећам, жал за недостатком очекиваног - европског понашања грађана Србије. С тим у вези присећам се својих посета Загребу, Сплиту и другим хрватским градовима. Тамо ми кажу да је, и то са нескривеним поносом истичу, нормално да говоре и пишу хрватски. У Словенији Словенци свој словеначки још више истичу, љубоморно чувајући његову чистоту. О Македонији да и не говорим.

Напор грађана Црне Горе и Босне и Херцеговине да дефинишу своје писмо не наилази на симпатије и разумевање одређених кругова у Србији па нам остаје да видимо да ли ће и ко ће доћи до циља.

Пошто је у питању „европско“ понашање, стално размишљам, поготову када ми се јаве Панчићи, о језику и писму у јавним, с мог аспекта, и привредним, самим тим и у тржишним комуникацијама. У Савезној Републици Немачкој у коју смо, скоро свакодневно нас у то уверају, заљубљени а да тога нисмо свесни, који језик је у јавној употреби? Шта тек да кажем у Белгији (у којој сам случајно рођен): колико писама и језика је у употреби и по којим правилима? Има ли, по овом питању, сличности између Белгије и Швајцарске? Грчка, Бугарска, Турска, Румунија (?), шта тек да кажем о Мађарској, које језике користе. Постоје ли средства јавног информисања која користе нека друга писма осим свог, националног?

Теофил Панчић и његови ставови заслужују пажњу. Ево неколико цитата уз сву опасност да добијем примедбе да се служим „чупаним“ цитатима. И да аутор није хтео то да каже како га је читалац разумео.

Цитати

„А онда је, као увод у „српско национално буђење“, што је само квазиромантично име за апсурдни, и највећим делом самоскривљени пад Србије и „васколиког Српства“, кренула прича – ма шта ми прича, права кампања! – о „угрожености ћирилице“ и ... заправо више никада није престала; само би пролазила кроз фазе плиме и осеке.“

„Другим речима, нема доброг националистичког мита без конструкције идентитетске угрожености, само се различити национализми фокусирају на различите ствари; код Срба је то, ето – писмо. Компаративно гледано, то је једна од бенигнијих, али и једна од блесавијих параноја у широком асортиману понуде.“

„Да ли то онда значи да се баш ништа не дешава, тј. да није дошло ни до какве промене? Не, не значи: националистички радар је промену исправно детектовао, али ју је погрешно и јалово протумачио: погрешно зато што једном неминовном културолошком процесу дубоких корена и сложених узрока приписује епитете неке „зле завере“ противу Срба, а јалово зато што већ четврт века покушавају да административном присилом и другим бизарним палијативним мерама заустави епохални тренд – што никада, нигде и никоме још није успело,па неће ни њима.“

„Као и пречесто с помпезним националистичким конструкцијама, иза целе громопуцаталне вербалне скаламерије стоји код кључних играча баналан материјални и статусни интерес, а код раје која се наивно пали и жари искрена, али сасвим бесмислена напаљеност за дежурну „нашу ствар“. Ево, од чега је ово кренуло? Од иницијативе да се штампаним медијима, које криза најжешће дрма, преполови ПДВ. Сви су били за ту идеју.“

________________

Постоји опасност да повредим ауторско право Теофила Панчића. Смем до једне трећине да пренесем текст а да не повредим својину. Смем, што наша штампа, као и друга средства информисања, када преносе нешто што је други објавио, одштампао или изрекао, кажу: у некој новини ...препоручим: купите недељник „Време“, издање од 2. јула ове године. Биће вам много тога јасније.

Жозеф-Иван Лончар

Аутор пројекта друштвене акције
„Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама“

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes