Текстови
12.04.2016.

Текст Жозефа Ивана Лончара, учесника емисије, у слободној интерпретацији

ДЛАН И ПРСТИ – МАТИЦА И ДИЈАСПОРА

Била је ово, поодавно невиђена, сјајна илустрација Миодрага Илића у емисији РТС-1 – „Србија на вези“, емитована из Студија 3 на сателитском програму за иностранство 12. априла, с којом је илустровао неопходну повезаност матице народа са својим сународницима у расејању – некима за вечита времена, за неке, кажу, привремено.

Одлична илустрација, пуна симболике и препорука, није могла да ублажи тужно сазнање да је Република Србија једна од ретких европских држава (неки кажу и светских) која нема развијене институционалне везе са својим народом, па ни оне – најминималнијег садржаја (садашња Влада Србије поодавно је укинула Министарство за дијаспору!).

Ружно је рећи да постоје државе које, буквално, живе од девизних дознака које „гастарбајтери“ (не лепа реч коју би ваљало заменити!), чиме се не само подиже животни стандард појединих грађана повећањем куповне моћи својих ближњих у домовини, већ се доприноси развоју привреде своје матичне државе, повећању друштвеног производа земље и свега другог што из тога следи.

Гости емисије били су госпођа мр Јелена Киш, председница Матице исељеника Србије у дијаспори и у региону (ову последњу реч прихватите као несрећно новокомпонован термин из политичких потреба а мисли се на Србе на Косову и Метохији, у Македонији, у Црној Гори, у Босни и Херцеговини, Републику Српску, у Хрватској ...) и ја, Жозеф Иван Лончар, оснивач и власник фирме СВЕТ МАРКЕТИНГА, издавач часописа ТАБУ и аутор пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА и председник Извршног одбора истоименог пројекта.

Госпођа Киш говорила је о јубиларној години – 65 година од оснивања Матице исељеника Србије. О програмским задацима широм света које реализује без статуса стално запослене и без редовних месечних примања. Које, не добија, ни она ни њени сарадници.

Да највећу пажњу и помоћ добија од наших исељеника и Српске православне цркве – од Београда до свих њених епархија, разасутих широм света.

Било је речи и о несебичним материјалним подршкама из дијаспоре које нису увек имале пројектовани (замишљени) циљ – крај, да значајне уплате из последње деценије прошлог века још није откривено како су „нестале“ (радило се о милионским износима у девизним назнакама).

Уредницу програма, Милену Вујовић, која је у улози водитеља сјајно водила емисију, интересовао је повод за окупљање све већег броја угледника око пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, због чега ћирилица губи примат у властитој земљи и шта се очекује од изградње ПРВЕ ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА.

СТЕПЕНОВАЊЕ ПРАГА ОСЕТЉИВОСТИ

Иницијална „каписла“, по речима Жозефа Ивана Лончара, аутора пројекта а сада председника Извршног одбора истоименог пројекта, који је, на добровољној основи, окупио угледна имена из појединих професија од значаја да би се остварили пројектовани циљеви, било је сазнање како се у самој Србији, једном годишње, по наруџбини иностраног клијента, врши теренско истраживање које треба да утврди да ли се остварује опадајући праг осетљивости срспког народа на битне елементе који потврђују идентитет једне нације, у овом случају, постепени (али пројектовани) нестанак ћирилице као писма српског народа.

„Решење“ битке нађено је у самом називу пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА којима смо, свакодневно, изложени. Ходајући улицом, видимо плакате, излоге, светлећа тела која нешто оглашавају, поједине новине и часописе, књиге, паковања разних производа, графику коју користе поједине ТВ станице и слично.

Сама акција неће се оглашавати као комерцијална активност. Процењено је да би апели разних врста типа „Купујмо наше“, „Најбоље из Србије“ и слично било контрапродуктивно. Напокон, изазивали бисмо непотребне реакције из Европске уније које, такву активност, „не воле“ – сматрају елементима протекционизма у односу на слободу кретања роба ...

УЛОГА И ОЧЕКИВАЊА

Племенитост акције, јер у својој бити то и јесте, сигурни смо, разумеће новинари, без обзира на њихову уску опредељеност. Ако се то постигне (а први новинарски прилози и остварено интересовање за утврђене циљеве то, на неки начин, све више потврђују), онда ће и потрошачи, купци – то разумети. Свесним или подсвесним реакцијама, опредељиваће се за куповину српских производа (бољег разумевања ради, КОКА-КОЛА није српски производ, без обзира што се производи, пуни и продаје у Србији, што запошљава домаћу радну снагу која добија редовне (бруто) плате, а држава приход од акциза, ПДВ-а и слично).

Чином куповине наших производа, па маакр и на локалним нивоима, оствариваће се претпоставке нацртане у „Кругу оптимизма“.

Завршавајући одговор на претходно питање, Жозеф Иван Лончар се захвалио РТС-у и Уредништву програма за дијаспорушто је ово веч друга по реду емисија која се посвећује овом пројекту.

ШТА ЋЕМО СА ПОЉУЉАНИМ НЕПОВЕРЕЊЕМ

Уредницу и водитељку емисије, госпођу Милену Вујовић, интересовало је да ли је члановима Извршног одбора пројекта познато да су грађани, не само из Србије већ још више и из дијаспоре, више пута, понекад и сурово, преварени шаљући значајне фианнсијске прилоге којима је, касније, изгубљен сваки траг (случај са седам милиона марака из последње деценије прошлог века) па, у неким ситуацијама, која су имала и судске епилоге.

Жозеф Иван Лончар је одговорио да се о томе, и те како, водило рачуна. Донатори и доброчинитељи, у зависности од висине прилога који ће одредити број гласова са којима учествују у раду Почасног одбора, имаће сва права код доношења одлука о начинима располагања тим средствима. По његовом конституисању, Извршни одбор се трансформише у Уређивачки одбор и бави се операционализацијом одлука Почасног одбора.

Почасни одбор састајаће се једном годишње, и то по правилу у време одржавања Светосавских свечаности.

Надзорни одбор, који ће бити тело Почасног одбора, вршиће контролу прихода и расхода и доносити адекватне одлуке и препоруке.

Функције Извршног, Почасног и Уређивачког одбора престају са радом свечаним отварањем ПРВЕ ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА, планирано за 27. јануар 2019. године.

ПРВА ЋИРИЛИЧНА КУЋА

Почасни одбор састављен од донатора и доброчинитеља, донеће иконачну одлуку којој општини (граду) понудити изградњу ПРВЕ ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ У ИСТОРИЈИ СРПСКОГ НАРОДА.

„Радни“ материјал, на основу којег ће чланови Почасног одбора формирати свој предлог о избору локације, представљаће монографија СТВАРАЛИ СМО СРБИЈУ (радни наслов).

Све скупштине општина и градова (изузев Београда), позване су да поднесу својеврсне кандидатуре под равноправним условима. Од њих се очекује да самостално одлуче да ли ће се представити описом историјских догађаја, представљањем знаменитих личности или манифестацијама по којима се општина идентификује.

ВЕЛИКА ЋИРИЛИЧНА СКУПШТИНА

Милену Вујовић, уредницу и водитељку програма СРБИЈА НА ВЕЗИ, посебно је занимало како је предвиђено да се сакупи импозантна свота новца – преко четири и по милиона евра!

Одговор је прецизно изложен: формирана је изразита свест да то неће сами моћи да остваре само донатори (са прилозима до 2.000 евра) или доброчинитељи (са прилозима изнад 2.000 евра) на име појединачних уплата.

Предвиђена је функција почасног члана ВЕЛИКЕ ЋИРИЛИЧНЕ СКУПШТИНЕ, који прихватају обавезу да дају месечни допринос од 100 динара, односно „дијаспора“ 10 евра, са једнократним годишњим уллатама (1.200 динара односно 120 евра).. Партиципација у трошковима израде Свечане изјаве и ИД картона је 1.500 динара (једнократна уплата), док учесници из дијаспоре то плаћају 25 евра (због непримерено великих поштанских трошкова).

Почасни чланови ВЕЛИКЕ ЋИРИЛИЧНЕ СКУПШТИНЕ такође ће заседати једном годишње (у време одржавања Светосавских свечасности).

На тако замишљеном јавном догађају, њени чланови ће бити информисани о протеклим и планираним активностима, о финансијама и свему другом битном.

Прогнозе су да је могуће остварити подршку 4% грађана Србије са бирачким правом и, на тај начин, остварити планирани приход.

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes