Текстови
28.01.2016.

„Ћирбастерс”

Разбијен мит о ћирилици на Интернету

Јуче је у Београду, у веома занимљивом простору Стартит центра, одржан професионални догађај под називом „Ћирбастерс”. У организацији Регистра националног интернет домена Србије (РНИДС), а поводом четврте године постојања ћириличког националног интернет домена .СРБ. Присутни су имали прилику да чују како се разбијају погрешни митови о ћирилици на Интернету.

Водитељ програма био је Урош Богдановић, мултимедијални стваралац, а у разбијању митова о ћирилици учествовали су и: Иван Речевић (Гугл академија), Бојан Стефановић (Логохолик), Милош Мијић (Домаће кифлице) и Предраг Милићевић, руководилац Сектора за развој пословања и маркетинг у РНИДС-у.
Програм је био подељен у пет целина, пет митова о којима се разговарало и који су, оцена је свих, успешно и аргументовано демантовани.

Први мит

Гугл не воли ћирилицу

Претрага на ћириличном писму на нашој територији има приоритет у Гуглу, али садржај треба адекватно описати, да би Гугл знао о ком језику и писму је реч, чега у пракси нема довољно. Наиме, веб странице би требало да у свом коду имају дефинисан језик и писмо којим су писане, било да је у питању ћирилица или српска латиница (слова са квачицама), што већина наших сајтова нема. Закључак је да се српским компанијама и медијима исплати да дефинишу којим језиком се обраћају интернет заједници.

Други мит

Нема довољно ћириличких фонтова

Ћирилица је писмо које је распрострањено међу великим делом светске популације и зато постоји доста ћириличних фонтова. Да их треба имати више то је оцена учесника. Међутим, постоје одређени графички проблеми код коришћења ћирилице, попут италик слова, али све су бројнији напори да се и овај проблем реши: Kвалитетни ћирилични фонтови могу се пронаћи на више сајтова, од којих je издвојен Типометар (www.tipometar.org).

Трећи мит

Тешко је претварање текста из латинице у ћирилицу

Када из Србије у Гугл укуцате појам “домаће кифлице” било којим од поменута два писма, први резултат који ће вам изаћи је сајт истоимене компаније. Иначе панчевачка фирма Домаће кифлице, користи ћирилични лого, како би се издвојила из масе и на тај начин привукла пажњу потрошача. То им, уз квалитет производа, у који су се могли уверити сви посетиоци догађаја, даје резултат. Говорници су се сагласили да није компликован процес претварања текста, наглашавајући да је у данашње време уз помоћ плагинова за најпознатије и најчешће коришћене ЦМС-ове, могуће аутоматски пресловити садржај са ћириличног писма у латинично и обратно. Скидање и активирање ових плагинова траје само неколико минута.


Четврти мит

Друштвене мреже не раде са ћирилицом

Друштвене мреже су одавно „ставиле до знања” да поштују различита писма, па тако данас на Фејсбуку свако може имати ћирилична корисничка имена, интерфејс, постове, па и ћириличне хештегове. Комуницирати са клијентима и потрошачима на Твитеру и Фејсбуку на ћириличном писму је и доступна и пожељна опција. Поједине друштвене мреже анализирају садржај и додељују му језичку компоненту па често нашем латиничном писму (са квачицама) додељују хрватско или босанскохерцеговачко “држављанство”.

Пети мит

Ћирилица је слабо заступљена у садржају интернет сајтова

Руска ћирилица је друго најзаступљеније писмо на Интернету, после енглеског алфабета. Постоје одређени технички проблеми са прављењем мејл адреса на овом писму, али то није проблем само са ћирилицом већ и са свим другим писмима која не потпадају под енглески алфабет (кинеска, индијска, арапска писма, али и француска, немачка и остале латинице које имају слова са квачицама). Ови проблеми се интензивно решавају на глобалном нивоу, а решење ће обухватити сва не-енглеска писма, па и нашу ћирилицу. Руси су, упркос томе, регистровали преко 860.000 својих ћириличних домена, али Русија нема, попут нас, два писма, већ се у овој земљи користи искључиво ћирилица. Осим тога, њено тржиште је веома хомогено и зато је овако нешто било могуће. Постоје процене да је на српском тржишту однос латинице и ћирилице 70% на према 30%. Остаје питање да ли Интернет може да предводи промену у односу према ћирилици ако то не чинимо ми сами у “офлајн” простору.

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes