Текстови
23.04.2016.

Прва јавна презентација Маркетиншког пројекта друштвене акције

ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА

Учешће привреде Србије у међународној размени мери се деловима промила!

Према подацима за 2015. годину, малопродајни промет у Србији остварују два страна трговинска ланца и покривају преко 70% учешћа у задовољењу тражње потрошача. Прво (матично) трговинско предузеће (до њих) је између 7 и 8%, у зависности од године до године. Следеће до њега је око 6%.То значи да сва остала трговинска предузећа у Србији покривају између 17и 20% потреба тржишта! Постоји видна паралела између власништва трговинских ланаца и политике асортимана, што се, као илустрација, може уочити и у оглашивачким активностима. Према наводним уговорима и саопштењима наших владиних органа, постоји договор да то буде 70:30% у корист њихових производа а на нашу штету. Без обзира на то, ретко је то остварено – ближе је истини да је стварност још изразитија на штету српских произвођача.

Постоји и друга паралела: 0д 90 до 97% клијената водећих маркетиншких агенција су инострани клијенти. Вероватно је исто или слично и код агенција за пи-ар активности. То значи да је и степен зависности многих медија, нарочито ТВ станица, егзистенцијално ангажовано у корист ино клијената, њихових производа и услуга!

Довођењем нових,страних тровинских ланаца, утицај српске трговинске мреже биће константно смањиван. Трговински ланац ЛИДЛ је, не тако давно, у једној ТВ изјави јавно изрекао да ће политика асортимана бити око 95% производа под њиховом трговинском марком а да ће се, за преосталих 5%, моћи борити и српска привреда. Тако, да ли цинично или усхићено, један наш политичар је потом изјавио да ће одмах купити оглагију и даску за месо јер ће то бити „наши, локални производи“ у њиховом продајном асортиману!

Тренд ка тзв. приватним робним маркама које, све више, форсирају малопродајне мреже, надаље ће угрожавати интересе српске привреде јер, тако оријентисане тровинске марке, гуше, у буквалном смислу, развој идентитета српске привреде, самим тим, битно утиче на смањење њених извозних шанси. Руку на срце, и истине ради, развој трговинских робних марки доводи у питање опстанак филозофије маркетинга која, пре свега, инсистира на развоју имиџа робних (или услужних) робних марки. Ако је филозофија маркетинга изворно угрожена, а јесте, није далеко од памети и да су функције развоја односа са јавностима једнако тако угрожене. После тржишта понуде, па тражње, видно се развија тржиште трговине која, и те како, утиче на политику асортимана, политику цена, самим тим и на индивидуална понашања наших грађана у улози потрошача који купују производе анонимних произвођача. Јасно, утичу и на стил живота који се, маштовито, пројектује То, ништа мање, значи да се негативна слика о степену оспособљености српске привреде од стране њених грађана битно урушава. Производ који нема становити степен угледа на домаћем тржишту, по правилу, нема шанси за извоз под економски оправданим условима.

Те и сличне информације и сазнања неки су од елемената „за узбуну“ како би се зауставиле негативне тенденције у асортиману извоза, поготову у остваривању оних продајних цена које доносе становите стопе добити.

Маркетиншки пројекат друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА једна је од пројектованих тржишних активности у оспособљавању српске привреде за, колико-толико, слободнију тржишну утакмицу.

Формирање нових производних фирми или репозиционирањем постојећих, увођењем нових или редизајнирањем постојећих производа, освајањем локалних, па регионалних, у крајњој намери, тржишта Србије, смањиваће се простор за пласман, у буквалном смислу, свега и свачега. Активно ће смањивати увоз, поправљати платни промет државе, поспешивати бруто производ Србије, повећавати број запослених, унапређивати животни стандард грађана.

Како, то је била тема конференције за штампу (22. априла у Прес центру УНС-а) кроз саопштавање битних одредница пројекта који би, на крају, требало да буде крунисано свечаним отварањем ПРВЕ ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ у историји српског народа. Датум тог догађаја - 27. јануар 2019. године није ни мало случајно одабран.

На крају, да бисмо се, још боље, разумели. Ако дођемо до отварања Прве ћириличне куће, то ће бити снажна илустрација опоравка наше приврде и заузимању канала продаје ради задовољења наших потрошача. То не значи да не треба размишљати и радити на извозу али морамо, пре тога, задовољити „чудесну“ америчку формулу: 3 x K: квалитет, квантитет, континуитет. А то је тако тешко испунити.

Да не би било забуне, добро је извозити и наше прехрамбене производе. Али не мед у металним посудама од по 200 килограма, не шећер у врећама од по 500 килограма, не (замрзнуте) малине у кутијама од 5, 10, 20 или 50 килограма. Ово су биле сурове илустрације. Има их превише. Добит се „крије“ у комерцијалним паковањима, са снажним елементима идентитета да је у питању српски производ, превасходно са пристојним квалитетом (не морамо увек причати о врхунском). На том путу превише је посла али је тај пут остварљив. Између осталог, пре свега стварањем познатости на свом, домаћем тржишту. То је алфа и омега тржишног привређивања.

У Београду, 22. априла 2016. године, на првој у низу конференција за штампу ради поспешења реализације овог пројекта.

Жозеф Иван Лончар

Председник Извршног одбора

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes