Текстови
21.12.2016.

Иванка Радмановић, књижевница

ПОНОСНА САМ НА ДОНЕТУ ОДЛУКУ

Иванка Радмановић, књижевница, која живи и ради у Панчеву, трећи је члан из реда књижевних стваралаца која је постала Почасни члан ВЕЛИКЕ ЋИРИЛИЧНЕ СКУПШТИНЕ. Овај догађај је утолико вреднији јер су, можда, књижевници природан сој професије која, и на овај начин, показује припадност свом народу и његовим основним елементима идентификације: српски језик, српска ћирилица, вера, обичаји, породично васпитање, химна… јесу битни елементи идентификације народа који држи до себе.

Шта Вас је мотивисало да донесете одлуку да постанете члан ВЕЛИКЕ ЋИРИЛИЧНЕ СКУПШТИНЕ?

Писмо и језик су обележје народа. Ћирилица и српски језик су наша историја, наследство и идентитет. Мислим да имамо дужност дa чувамо и негујемо своје писмо и да можемо то да учинимо на много начина, било на појединачном нивоу, или са подршком пројеката какав је и ЋИРИЛИЧНА КУЋА.

Верујете ли да је ћирилица, као писмо српског народа, угрожено?

На ово питање вредело би одговорити статистичким подацима. С обзиром да њима не располажем, прва помисао ми је да 21. век не иде на руку ћирилице, пре свега због технологије која претежно користи латинично писмо. Такође, чињеница је да много наших људи живе изван граница наше земље. Тамо оснивају породице, подижу децу која се, највероватније, често не сусрећу или уопште немају прилику да се сретну са ћириличним писмом. На тај начин губимо нове генерације које би то писмо требало да преносе даље у будућност. Треће, језик је жив, мења се, неки пут и умире, а са њим или самостално, на жалост како и историја показује, и његово писмо. Те, тако, постоје примери и примери писама која су нестала из употребе. Замислите само кроз неколико стотина година неког научника како покушава да дешифрује ћирилично писмо српског народа.

Верујете ли да би Срби и Српкиње препознале друштвени напор да један од битних елемената идентификације српског народа буде српски језик и српска ћирилица?

Наравно. Међутим, мислим да је потребно неговати ту идеју, одржавати њено присуство и будност, чак је и медијски испратити на креативан, а истовремено присан начин. Све чешће се виђају врло добро одрађене огласне кампање о туристичким местима у Србији, о географским локалитетима, о националној кухињи у форми ТВ прилога или по друштвеним мрежама а реакције публике су увек врло позитивне и пуне поноса на то „наше“. Замишљам један такав прилог или анимирани кратки филм (од највише два или три минута) који, на занимљив, инспиративан и позитиван начин, подсећа, и мале и велике, да је ћирилица наше благо.

Школовани сте у свету. Имате и међународна искуства. И специфичне погледе на живот. Може ли употреба српског језика и ћириличног писмa бити један од елемената развоја српске привреде, рачунајући да би производи означени употребом ћириличног писма имали превагу код доношења одлуке чији производ купити? Квалитет и цена се подразумевају.

Мислим да би се употребом ћириличног писма могао добити изражајан, самосвојан и препознатљив начин представљања производа који потичу са нашег тла. Ћирилица би била, у том случају, у служби визуелног идентитета, а он је прва ствар коју потенцијални купац уочи. То би подразумевало, такође, и добро одрађен графички приступ, комерцијалне огласне кампање, едукацију купаца… Другим речима, мислим да је то један сложен процес који захтева како финансијска улагања, тако и време и посвећеност.

Јануара наредне године истиче трећа година рада на развоју пројекта. Који су Ваши предлози чијим би се усвајањем убрзао процес припреме на пројектовању, изградњи и опремању ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ, замишљене да буде прва у историји српског народа?

Приближити пројекат друштвеним масама. Осмислити медијску кампању на сажет, савремен и забаван начин. Наћи подршку у медијски познатим лицима, компанијама, као и на нивоу ЕУ.

Разговор вођен од 16.до 19. децембра 2016. године.

Интервју водио Жозеф-Иван Лончар, главни и одговорни уредник часописа света маркетинга ТАБУ и председник Извршног одбора пројекта друштвене акцијеЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА.

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes