Текстови
08. 07. 2015.

Два догађаја као добре илустрације да смо на добром путу

К'О КЕЦ НА ЈЕДАНАЕСТ

Случај први: Хрватска пошта са седиштем у Загребу вратила нам је пошиљку коју смо хтели да дође у руке моментално (а тај моменат траје мало дуже!), најкреативнијој агенцији у Хрватској, BRUKETA&ŽINIĆ. У пословању није редак случај да се (пошиљка) враћа. Људи из поште обично напишу разлоге: непознат, непотпуна адреса, одсељен, умро и слично. Овога пута ништа од тога није било: писало је, једноставно, ЗАБРАЊЕНО! Нисам одмах схватио поруку, признајем. Онда сам се „освестио“: не може бити адреса исписана на ћирилици! А наша, дојучерашња секретарица редакције, Јелена Савић, много не размишљајући, одкуцала је налепницу на ћирилици.

Браво Хрвати! И то је добар пример како се чува своје писмо. Ми волимо жешће изјаве, као на пример: „писмо је национално благо народа“. Па се, онда, као, љутимо на ружна догађања у Вуковару, Загребу, Сплиту, Задру ... што демонстранти разбијају табле исписане (и) ћириличним писмом.

Како су, у самој Србији, сличне табле,натписи, називи и слично исписани, о томе много и не хајемо. Доста њих каже да и тиме демонстрирамо нашу познату толерантност. Лично, пре бих рекао: неодговорност. Између речи и дела као стил понашања дође нам као илустрација живота – волимо и водимо „високу“ политику за коју многи и не хају. За дневне, животне теме, као да нам недостаје време.

Случај други: Јавио се и „Пешчаник“. Јасно, у духу доследног спровођења своје уређивачке политике. На коју имају право. Без обзира на карактер и циљеве те политике. (У духу наше демократске будућности, којој здушно тежимо, надам се да се воде као невладина организација и да део средстава за пословање добијају и из нашег буџета. Што би била добра тековина нашег развоја.)

Јавља се колумнисткиња, Надежда Миленковић. Оштро перо, иначе. Започела је своју радну каријеру у свету маркетинга као полазник Прве креативне радионице МАРК-ПЛАНА у Панчеву у трајању од три седмице. Служила је и као основа за избор кандидата за рад у агенцији. Лако се истакла међу најбољима и стекла право на пријем у редован радни однос. Убрзо ће агенција бити на тржишту препозната као познавалац тржишта и добар интерпретатор уоченог и изученог проблема клијента и умећа његовог разрешења. У првој години одмах се истакла радећи и на пројекту „Бакин колач“ (Бамби). Њено име означено је и у ауторском тиму који је бранио серију радио-порука на, у суштини, чувеном Њујоркшком фестивалу пропагандних остварења 1991. године. (Радови настали у претходној години.) Поред Надеждиног имена на Дипломи финалисте (то је, у тој такмичарској групи фестивала било највише признање), ту су и имена Сање Лончар, руководиоца пројекта, Сање Илића (композитора), Владимира Чеха и још нека.

Надежда Миленковић: Прва жена у педесет пет година постојања Удружења за тржишне комуникације - УЕПС, добитник признања 2014. године – Награде за животно дело. Редакција часописа TABOO посветила је посебну пажњу славодобиитници.

Као ментор пројекта, а било их је још, поносан сам на кадрове који су, своје прве радне или професионалне обавезе, стицали у МАРК-ПЛАНУ, у тим годинама, уверљиво најбоље маркетиншке агенције у Србији. Многи од њих данас су, несумњиво, угледна имена. Међу њима је и Надежда Миленковић.

Управо из наведених разлога, нећу цитирати њене изјаве о пројекту друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Ко жели да то прочита на „Пешчанику“, издање од 6. овог месеца, сајт је: http://pescanik.net/glava-pismo/

Уместо тога, цитираћу оца и сина, Богдана и Новицу Вучетина. Богдан, дипломирани комерцијалиста Високе комерцијалне школе у Бечу (седми степен стручности, четворогодишње студирање), која и данас постоји, био је власник прве рекламне агенције у Краљевини Југославији, са седиштем у Београду - ОБЛИК. Једно од двоје деце, Новица, са дипломом Економског факултета Универзитета у Београду, скоро је свој радни век посветио амбалажним материјалама, машинама за паковање и претпакованним производима. То му је преокупација и данас. Имао сам велику срећу да ми Новица буде директор скоро две и по године. Вероватно с оца на сина, од њега сам слушао многе пословне мудрости, али и са елементима из пословне психологије, о којој је Богдан на студијама у Бечу много учио. И знао. И тако, с оца на сина, па на мене.

„Пројекат, замисао, акција, која не изазива реакције на тржишту (из конкурентских до других разлога), није добар посао. Само добра идеја изазива реакције. На добром си путу. Настави започето“.

Речено, делује доста једноставно. А није. „У духу реченог, добар вођа пројекта мора да прогнозира могуће препреке, њихове изворе и побуде и да има пројектована решења како ће савладати препреку. А њено успешно савлађивање пројектује наредну препреку и, што успешније идеш ка утврђеном циљу, препреке ће се мултиплицирати. Све их треба пртојектовати. И спровести. Онда има шансе да дођеш до циља.“

У суштини, напад „Пешчаника“ указује да пројекат није баш пажљиво исчитан. Нема ни осврта да је пројекат јаван докуменат, са описаним циљевима. Нема ни речи које су све угледне институције и организације подржале пројекат. А тако се и воде противакције. И добро је што су то објавили. Мислим на метод рада. Па да знамо како може изгледати следећи напад.

Жозеф-Иван Лончар

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes