Текстови
20.08.2015.
Политика, 20. aвгуст 2015. године

ЋИРИЛИЦА ЈЕ УГРОЖЕНИЈА У СРБИЈИ НЕГО У ХРВАТСКОЈ

Наслов који много говори. У рубрици "Догађај дана" којој је посвећена цела страна дневне новине "Политика" у издању од 20. августа (четвртак), два су наслова који доминирају: "Зашто Европа ћути о укидању ћирилице" и "Ћирилица је угроженија у Србији него у Хрватској".

Све је започело много раније. Кулминирало је одлуком вуковарских власти да забрани ћирилицу у јавном комуницирању: од истицања фирми и назива установа, до употребе ћирилице у јавном обраћању. Појава се од стране многих у Србији доста неодговорно тумачи као елемент предизборних активности па, као, треба имати разумевања за такво понашање. Озбиљан и веома штетан превид јер ће се избори одржати а зла крв ће остати - неће се заборавити јер, ето, боже мој, избори су одржани и нема потребе једно другима пребацивати на таквом понашању. Опасно закључивање.

Отуда је за сваку похвалу став Редакције "Политике" да, под збирним насловом, саопшти размишљања и препоруке тројице угледних интелектуалаца Србије.

ПОШТУЈ СЕБЕ ДА БИ БИО ПОШТОВАН

Ово је суштина поруке лингвисте, Влада Ђукановића: "Да ми поштујемо своје писмо, и други би га поштовали, али пошто га ми не поштујемо, не поштују га ни други.... Групе појединаца или повремени новински текстови не могу ћирилици да обезбеде статус службеног писма у Србији, већ да би ћирилица такав свој статус могла да добије само дугорочном државном стратегијом, заснованом пре свега у систему школства... Ако ћирилицу дефинишемо као званично писмо у Србији и желимо да та одлука буде спроведена, то не може да се постигне за шест месеци или годину дана, већ вишегодишњом, дугорочном државном стратегијом" наводећи пример Бугара који су то постигли и чији мобилни оператери на свим новим телефонима имају ћирилично писмо.

ЋИРИЛИЦА УГРОЖЕНИЈА У СРБИЈИ НЕГО У ХРВАТСКОЈ

По мишљењу Љубивоја Ршумовића, мерено емотивним аршином, ћирилица је угроженија у Србији него у Хрватској. "Не само што се код нас новине и књиге штампају латиницом, него што народ по улици свакодневно гледа стране натписе и потпуно је окружен латиницом... Реч је о некој врсти помодности која је у спрези с маркетингом и бизнисом, односно новцем. Чим је настала општа грабеж и потрошачка помама, појавила се латиница, односно слогани и страни брендови.... Не дозвољавам да се латиницом штампа ни једна моја књига, а себе ипак сматрам максимално толерантним за све што долази са стране. Не дозвољавам да то што долази са стране господари мноме, него ако могу ја - а могу, да господарим тиме... Не треба бити против латинице него треба бити за ћирилицу.

ЋИРИЛИЦУ КОД НАС УГРОЖАВАЈУ КОЈИ ЈЕ ШТИТЕ

Владимир Арсенијевић непоштовање двојезичности у Хрватској назива срамотним јер му се чини да идентитет тог града (мисли се на Вуковар - примедба аутора) који је увек зависио од те српско-хрватске динамике, зависи и од признавања оба писма... "Што се тиче наше земље, не мислим да је ћирилица угрожена у Србији. Ово је динамично друштво које зависи и од једног и од другог писма, јер се наш идентитет правилно рефлектује у комбинацији оба писма а не у неком ексклузивном коришћењу једног од та два... Ћирилицу код нас угрожавају више они који се труде на неки сликовити начин да је штите, него људи који оба писма користе у равномерној мери."

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes