Текстови
30.10.2016.

Мирко Стаменковић

ЋАСКАЊЕ - Где станује ЋИРИЛИЦА?!*

ОДЈЕК СА ОДРЖАНЕ ТРИБИНЕ

Одржали смо Трибину ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА у оквиру званичног програма пратећих активности 61. међународног сајма књига. Уводничари су били проф. др Миливоје Павловић, проф. др Миладин Шеварлић, Бранка Оташевић Трбојевић, Милош Танасковић и Жозеф Иван Линчар, који је приредио краћу презентацију о поводу и циљевима, која је изазвала пажњу.. Професорка Милица Костић Станковић јавила се из "заробљеног" аутомобила док је Првослав Плавшић, дипломирани психолог, један од најпознатијих истраживача јавног мњења и медија у Србији, приложио је свој уводник, који ће, од сутра, бити приложен на сајту "cirilicne-komunikacije.rs због изузетне вредности свог прилога. Један од занимљивих закључака је да се одржи још једна јавна трибина пре него што се сазове званично саветовање о резултатима обављених интервјуа "Стотину Срба и Српкиња који имају, умеју и желе да кажу (мисли се на пројекат), и чији ће закључци бити основа за конструисање упитника на основу којег ће се обавити истраживање јавног мњења о односу потрошача према ћириличном писму. Биће то прво истраживање овог садржаја од 1945. године о примени ћирилице од стране потрошача./ Ж0зеф –Иван Лончар/

Тако је било у дану када су на Београдском сајму “чувари ћирилице” помислили, и то с правом, да је Сајам књига , добро место да се макар стотинак људи обавесте да тако нешто постоји и да је ћирилица, зашто крити, озбиљно угрожена у свом “месту становања”.

И да додам неколико својих запажања. Пре свега, писмо сваке нације опстаје онолико колико је и нација, па је илузорно веровати да је могуће ћирилицу затрти. Али, драматична је стварност . Тешко је било где проћи, било којим нашим градом и видети да нам улице, огласне табле, светлећа тела и називи фирми, па и најопасније - све што привлачи децу која још не не знају да читају и пишу, све своје грицкалице или сокове добијају у амбалажи која не само да је исписана латиницом, већ и на страним језицима.

Не знам земљу, чак и оне некадашње колоније, које нису налазиле пута и начина да сачувају свој језик и своје писмо. Заправо,национални идентитет. То је поштовање своје прошлости, али је то и предуслов одржања. Без језика и писма, без очувања баштине и историјских, макар стечњака и археолошких ископина, нација је осуђена на нестајање.

Мислим да је изузетно важно да се макар одржи друштво ентузијаста, које досад нико није ни забележио. А ни помогао или подстакао да истрају. И не видим да држава, а пре свега надлежно министарство, не размишљају да макар један дан у године посвете ћириличном писму.

Зар је то велики напор. А значај је несагледив. Зато ширимо покрет о ћирилици и пробудимо уснуле институције, произвођаче, просветне службе и саму Владу да ћирилица добије макар једн свој дан у години.

*(Постављено на Фејсбук, 30. октобра 2016. године)

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes