Текстови
11. 07. 2015.

АНКЕТА КАО ИЛУСТРАЦИЈА

...

Први (јавни) „наступ” – пројекта друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА десио се у оквиру манифестације „Сабора задругарства и удружених произвођача Србије”, у организацији Савеза пољопривредних инжењера и техничара Србије, Задружног покрета Србије и Друштва аграрних економиста Србије, уз подршку Друштва српских домаћина. Сабор је одржан у Београду, на тргу Николе Пашића 4. јула, под покровитељством Скупштине града Београда и његовог градоначелника – др Синише Малог, који је и отворио манифестацију.

Екипа Министарства пољопривреде Владе Србије била је у респектабилном саставу: др Зоран Рајић, државни секретар; Драган Мирковић, помоћник министра и др Владо Ковачевић, саветник министра.

Организациони одбор Сабора донео је одлуку да нам ода посебно признање за покретање и реализацију пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, што нас радује. Да ли је потребно да се каже – и обавезује!

У светлу традиције српског народа. Здравичар Драгиша Симић, композитор и песник.
Била је гужва на штанду. И интересовање шта то радимо и који су циљеви активности.
Љубивоје Ршумовић, чувено књижевно и стваралачко перо, пажљиво је проучавао питања и бележио одговоре.
Градоначеник Београда, др Синиша Мали, исписујући одговоре коментарисао је сложеност упитника. Други с десне стране: др Зоран Рајић, државни секретар Министарства пољопривреде Владе Србије.

„Парламент на отвореном“ – посвећен развоју задругарства. Први са леве стране др Владо Ковачевић, саветник министра пољопривреде.
Професор др Миладин М. Шеварлић, у својству председника Организационог одбора Сабора, са извршним директором пројекта, Душаном Шуњка и председником Иницијативног одбора друштвене акције, Жозеф-.Иваном Лончар.

Сабор је искоришћен за, условно речено, анкетирање посетилаца који су (самоиницијативно) прилазили информативном пулту и прихватали понуду да учествују у анкетирању. Сложеност упитника је исказана групом отворених и затворених питања (са или без понуђених одговора).

Добијени одговори не представљају статистичке вредности које се могу коментарисати и закључивати. Али могу бити, што и јесу, индикативне и упућивати на допуне и измене наредних појединих активности на реализацији пројекта.

Своје ставове саопштило нам је тридесет троје испитаника. Сазнање да је просечно време попуњавања упитника у просеку износило десетак и више минута је, за нас, индикативно. Уобичајени анкетари у овим приликама, као метод рада, нису били предвиђени.

Заинтересовани су сами попуњавали упитник. Што је, искуствено, много верније саопштавање личних ставова него када се користи посредник – анкетар. Своја мишљења и ставове нису крили ни др Синиша Мали, ни Љубивоје Ршумовић, на чему смо им посебно захвални.

Питање број 1

Двадесет троје је одговорило да у својим свакодневним активностима користи ћирилицу. Неки су, одмах, сами себе демантовали, исписујући одговоре на латиници. Деветоро је изјавило да користе оба писма (ћирилицу и латиницу), док се само један испитаник изјаснио у корист латинице.

Питање број 2

Двадесет седморо испитаника је одговорило у корист дневне новине ПОЛИТИКА. Спомињање ВЕЧЕРЊИХ НОВОСТИ је у двадесет случаја. Занимљиво је да је новосадски ДНЕВНИК идентификовало само двоје испитаника. (Највероватније, проблем је у каналима дистрибуције − новину је тешко наћи у малопродајној мрежи: на киосцима и у специјализованим продавницама дувана и штампе, као и у другим продајним објектима.) Можда је проблем и у томе што је многи доживљавају као локалну – новосадску, што њихова уређивачка политика све више потврђује. Када се буду „анкетирали” Новосађани, можда ће дистрибуција одговора бити другачија.

СПОРТСКИ ЖУРНАЛ је идентификован само у једном случају. Испитаници су наводили и друге новине: ДАНАС, КУРИР, АЛО, 24 САТА, БЛИЦ што су погрешни одговори јер су у питању латинична издања.

Питање број 3

НИН, као ћирилично издање, навело је тринаест испитаника. ПЕЧАТ четворо а БАЗАР и ГЕОПОЛИТИКУ по двоје. ПОЛИТИКИН ЗАБАВНИК, СРБИЈУ, ПОЛИТИЧКУ МИСАО, БЛИЦ ЖЕНУ и ВРЕМЕ по један испитаник (последња два навода су погрешна – то су издања која се издају на латиници).

Друго и треће питање можда би могло да буде поучно и за саме издаваче. Искуствено, као вишедеценијски истраживач тржишта, одговори на друго и треће питање вероватно би имали исту или сличну дистрибуцију одговора (у структури индекса 100), без обзира на број испитаника.

Питање број 4

Поражавајуће сазнање. Неуспех српске привреде. Која, и иначе, не ради на свом угледу и развоју својих производа у свести потрошача (и купаца).

Када испитаници наводе имена (називе) српских фирми, када одговарају: ПЕКАРА, ПЕЧЕЊАРА, ПОГРЕБНА ОПРЕМА ... нису имена српских фирми јер пекаре, печењаре, погребна опрема... говоре о могућој пословној делатности субјекта а не указују на власника, односно назив под којим субјект послује.

У суштини, требало би да буде срамотно за велики број учесника у тржишним комуникацијама (важи и за оглашиваче, и за агенције, и за медије) што називи многих српских фирми нису афирмисани, бар до оног нивоа који би могао да представља основицу за неопходан развој интерактивних односа између произвођача (оглашивача) и потрошача (купаца), као преко потребан ниво за успешно партнерство. Када испитаници наведу, у свега девет случаја, назив фирме ЗЛАТИБОРАЦ (моментално један од најактивинијих оглашивача, не само на електронским већ и у штампаним медијима у Србији), а они су у највећем броју навођени као препознатљиво име, а ПКБ – три и ИМЛЕК – два пута, да ли се овде ради о познатом феномену да подсвест не дозвољава саопштавање истине јер о одређеној фирми (коју знам – каже испитаник сам себи!), немам најлепше мишљење из било ког разлога. И, онда, нећу да признам да знам за њих. Тако да, у суштини, моћну фирму ПОШТА СРБИЈЕ, наводе само у једном случају. Могуће је, управо због цитираног феномена, да многи мисле да је ПОШТА СРБИЈЕ предузеће са изразитим монополним моћима, а јесте, јер добит остварују ценовним растом услуга па нећу још и да их хвалим јер их, у том случају, подржавам. А не желим да они то тако схвате па још и да користе.

Да је процес тржишних комуникација трајан, као што се не може пословати ако нису обезбеђени енергенти, вода, струја, сировине... онда би фирме ДУНАВ ОСИГУРАЊЕ, ВАЉЕВСКА ПИВАРА, НИШ ЕКСПРЕС, ХЛЕБИ И КИФЛЕ, ТИГАР, БИП... вероватно имале бољу слику у свести потрошача/корисника него што су оствариле са по једним навођењем од стране занимљивог професионалног профила испитаника који, претежно, имају високу стручну спрему па на више академска звања.

Питање број 5

Испало најтеже: ЗАЈЕЧАРСКО ПИВО добило највише гласова – два навођења. БИП (пиво), ИМЛЕК, КЊАЗ (МИЛОШ), нису називи производи – већ фирми. Наведене фирме имају по више производа тако да се, у овом случају, не зна на који се производ мисли. Иначе, добили су „чак” по један глас. А КЊАЗ и није, и то одавно, домаћа фирма – то је инострани капитал.

Уље из Сремске Митровице, футошки купус и слично нису робне марке.

Не указује ли и ови одговори како привреда Србије запоставља улогу и значај тржишних комуникација. За тзв. мале и средње агенције за маркетинг или како се већ представљају (српски ред величина), које скоро да немају шансу да обезбеде ино клијенте, зар ово није добра шанса? Посао на дохват руке! Ако умеју да се, на адекватан начин представе и увере привреднике да су способни да им решавају многе тржишне проблеме.

Питање број 6

БАМБИ „плазма” и јогурт ИМЛЕК су једина два производа који су навела укупно два испитаника. „Пролом вода”, „ваљевско пиво”, „маслац (бутер) ” ПКБ – производи су по сећању по једног испитаника.

Српски ајвар, кајмак, проја, сарма, пршут... нису робне марке, Да ли то, још увек, треба објашњавати?

Питање број 7

Деветнаесторо њих кажу да примећују комерцијална паковања чији су наслови и обавезни текстови исписани ћириличном писмом. Шта је то што примећују када знамо да их је јако мало, односно зашто испитаници, у том случају, нису умели (хтели) да наводе имена производа или фирми?

Да ли су, и у овом случају, давани тзв. пројектовани – очекивани или пожељни одговори? Да ли су испитаници, подсвесно реагујући, рекли, у ствари, шта би волели?

Није ли ово, још једном, потврда шансе која се нуди српској привреди не би ли успешније пословала. Многи произвођачи у Србији за своје пословне успехе највише дугују потрошачима. Да ли то значи да би пословали боље него што послују ако би им, у опису свакодневног пословања, било да изаберу адекватне канале и дефинишу стратегију својих тржишних комуникација.

Питање број 8

Дистрибуција одговора најиндикативнија. Тридесет одговора „да”, један одговор „не” и „свеједно ми је” у два случаја, сигурно потврђују многе од изнетих навода.

Питање број 9

Потпуно иста дистирбуција гласдова као и за осмо питање.

Нема потребе понављати коментаре. За чланове УЕПС-а, ГМА, УЛУПУДС, УПИДИВ... превише пословних шанси. О свему овоме потребно је упознати представнике коморског механизма и указати где су могуће, али доста реалне, шансе за повећање друштвеног производа земље.

Питање број 10

Можда. Све писати ћирилицом. Било би запажено – треба се држати своје традиције и писма, бити доследан својим коренима, бити свој је услов опстанка.

Угледати се на околне државе. Треба интензивно,да не будем груб, чак и агресивно користити ћирилицу да би се вратила и да се не изгуби. Не верујем да би писмо, било које, могло утицати на снажење угледа и престижа. Писати ћирилицу свуда јер је најлепше писмо. Да, свакако! Обавезно, ћирилица мора бити коришћена свуда, и на производима и у називима предузећа.

Да, треба подстицати лепоту српске ћирилице на српским производима. Све српске спортске репрезентације треба да користе ћирилично писмо. Да. Да. Да, јер је то наше. Поштујте своје – од језика до производа, свега наше српско. Неопходна је већа ангажованост наше српске интелектуалне елите и средстава јавног информисања. Обавезна употреба ћирилице – нашег писма, свуда (у култури, политици, образовању...)

Могло би да буде корисно уколико буде повезано са неком акцијом типа „купујмо домаће”. Користити ћирилицу. Требало би. Формулисати јавну политику (пореску, инвестициону) која то подстиче.

Сви привредници би требало да користе ћирилицу. Да, промовисати ћирилично писмо, то је посао државе преко пореских олакшица. Бити као сав нормалан свет. Што више користити ћирилично писмо na свим пољима у Србији. Агресивно користити ћирилицу, али без народних ношњи и опанака, већ са фраковима и модерним дизајном. Фолклор је друго нешто. Првенствено поћи од најважнијих: председника Републике, Владе, Скупштине... и сва друга јавна предузећа. Покренути кампању о писању на ћирилици.

____________________

Испитаницима је понуђено да се представе (слободна одлука – тако смо сазнали чија размишљања и ставове користимо и тумачимо).

Ево неколико занимљивих порука:

  • Поздрављам акцију и напоре који се улажу. Само ћирилица. Користити више ћирилично писмо, више промоција. Стварање широког фронта истомишљеника, родољуба.
  • Само напред, за очување културног идентитета,
  • Србијо, опамети се. Чувај свој језик, писмо, људе и државу. Чувај Србе, Србијо.
  • Неопходност заштите националних вредности, првествено ћириличног писма.
  • Народ који изгуби своје писмо престаје да буде народ.
  • Ослободите се двеју највећих, најпогубнијих илузија у последњих стотину година.
  • Писати ћирилицу и учити децу да пишу ћирилицу. Да, јер је то наше – од језика до производа – и свега наше српско.
  • Неопходност заштите националних вредности, првествено ћириличног писма.

__________________

Био је ово први извештај са јавног наступа и промоције друштвене акције – ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА. Охрабрујући резултати стимулативни су да се осмисле нове активности на промоцији пројекта.

Жозеф-Иван Лончар

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes