Рекли су о пројекту


погледај списак свих интервјуисаних

Пројекат друштвене акције

ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА

У индустријски развијеним земљама то је већ стандард: истражује се, изабраним (верификованим) техникама, са јасним правилама узорковања испитаника, проверава се идеја! Степен њене реалности. И прихватљивости.
Али, увек и једино уз проверу али и примену важећег правила: у истраживању се, као испитаници, користе представници адекватне циљне групе којима је, претпоставља се, нови произвођач, нов производ (или услуга) намењен. (Кружок) маминих пријатељица окупљених на јутарњу или поподневну кафу, када се њихово „разглабљавање“, чији се број (на кафи) претвара у индекс 100, условно речено претвара у „фокус групе“ и тако тумаче добијени резултати „истраживања тржишта“, у крајној линији, смешна је злоупотреба и јавног мњења али и самог (почестог) наивног или професионалној неспособног оглашивача.
Фокус групе могу, на одређени начин, да буду јасни индикатори жеља и потреба, и оне су учестала појава на нашем тржишту под условом да их води квалификовани модератор оспособљен за рад за фокус групама, односно да су изабрани чланови фокус групе представници заинтересованих страна.
Истраживање идеје, као и истраживање могућности појавности новог произвођача, новог производа или нове услуге, до тестирања могуће продајне цене и арбсопционе моћи замишљеног тржишта и мишљења заинтересованих, за многа предузећа представља стандард у понашању. То је процедура рада!
Код пројеката чији ће развој, плански, дуже трајати, раде се међуфазна истраживања, када се, на основу добијених резултата истраживања, ако је по-требно, предузимају корективне мере. Постоји и случајеви када се закључи да је пројекат на добром путу и да ништа није потребно мењати. То је ређи случај.
У случају пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, интервјуи с изабраним личностима (интегрални одговори, ово што се на наредним странама часописа објављује су резимеи. Истоветни су и на сајту: cirilicne-komunikacije.rs), представљаће основу за израду радног материјала на основу којег се планира истоимено саветовање крајем априла или током маја месеца ове године.
Закључци и препоруке са саветовања биће основа за конструкцију упитника на основу којег ће се извршити испитивање (истраживање) јавног мњења грађана Србије о овом питању. Биће репрезентативног карактера јер ће обухватити испитанике и из урбаних и руралних средина.

Добијени резултати испитивања (истраживања) јавног мњења послужиће за могуће преиспитивање утврђених циљева, методологија и фаза рада, односно смерница на основу којих ће се утврдити стратегија и тактика њиховог остварења.

О свим фазама рада, средства информисања редовно и целовито биће информисана.
Подсећања ради, оглашавање самог пројекта и његових циљева није предвиђено. Остварење циљева искључиво ће зависити од успеха формирања јавног мњења, у чему ће улога новинарских посленика бити од пресудног значаја.
Тако ћемо, поред свих циљева утврђених у пројекту акције, стићи и до последњег: отварања ЋИРИЛИЧНЕ КУЋЕ, 27. јануара 2019. године. О предлогу њене локације одлучиће чланови Почасног одбора на основу садржаја монографије „Стварали смо Србију”.

Питања која смо поставили интервјуисаним угледним личностима како бисмо сазнали њихово мишљење о нашем пројекту и како виде будућност употребе ћириличног писма у тржишним комуникацијама, можете погледати овде..

1. Гордана Матијашевић

Саветница у Одбору за креативну индустрију Привредне коморе Београда

"..Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде. Нека нам је Бог у помоћи, спремите се на жесток отпор."

У Београду, 25. маја 2015. године

2. Мирослав Милетић

Потпредседник Привредне коморе Србије

"... У земљи која има шест до десет пута мању просечну зараду од развијеног света, где су цене веће него код тог истог света, тешко је кренути од повећања тражње као генератора који покреће круг оптимизма. И где је степен песимизма раван националној трагедији.

... Проблеми и њихово решавање, које покрећете, морају се започети дугорочном националном стратегијом и свеопштим конзенсусом, без обзира на дужину трајања, уз учешће свих доносилаца одлука и целог српског народа."

У Београду, 25. маја 2015. године

3. Др Љубодраг Савић

Професор на Економском факултету Универзитета у Београду

"... Све похвале за акцију у вези ћирилице.

Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.

Ваша оријентација је добра и имате моју подршку."

У Београду, 27. маја 2015. године

4. Мр Мирослав А. Мушић

Доцент на Универзитету у Новом Саду

"... Сигуран сам да би наши привредници разумели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје својих производа коришћењем ћириличног писма.

... Идентитет народа чине језик и писмо. За српски народ то је српски језик и ћирилично писмо. Тек затим долази познавање другог језика, писма, обичаја...

... Средства информисања могу много да учине на стварању позитивног јавног мњења. На стварању атмосфере да сачувамо, унапредимо и применимо ћирилично писмо у свакодневној комуникацији на тржишту и у пословању.

... Ћирилица је део светске културне баштине. То морамо имати у виду. Сматрам да ће ова акција омогућити стварање трајних вредности културног и привредног напретка друштва којем припадамо.

Зато свесрдно подржавам акцију."

У Београду, 27. маја 2015. године

5. Угледни српски књижевник

Име и презиме познато редакцији

"… Нисам економиста али, колико видим,овај круг се заснива на сасвим друкчијој економској доктрини повећања потрошње коју је последњи заступао некадашњи министар Динкић, а сада се о њој уопште не говори јер се снажно потенцира друга: тежак рад – велика штедња, што је дугорочно погубно по сваку производњу јер се, у психолошком делу економског опоравка, не нуди никакав просперитет ни почетак.

Понављам, нисам економиста, али чини ми се да српска привреда нема шансе да напредује уколико не активира своју иначе огромну штедњу грађана (релативно гледано према броју становника) и приходе огромне дијаспоре, као и дознака из иностранства."

У Београду, 28. маја 2015. године

6. Никола Вујанић

Дипломирани економиста у пензији

"... „Круг оптимизма“ ми се допада али је, у овом тренутку, најбољнија тачка под редним бројем један (јер сaдашња примања (плате и пензије) не могу да дају повећану тражњу), па се налазимо у зачараном кругу.

Само повећање индустријске производње може да помогне развоју укупне привреде, а онда следе и остали сегменти привређивања...

... Добијање апсолутне сагласности (писане) од свих државних органа, комора, удружења, НВО и слично, како би користили ћирилицу како је записано у Уставу Србије.

... Уколико би се постигао конзенсус (види став 7), било би знатно мање отпора. У супротном, било би много више оних који би само декларативно подржавали акцију али би (вероватно) наставили како су и до сада радили.

... У потпуности верујем иницијатору и његовом огромном искуству. Да ће, и коначно, победити „ветрењаче“ и преместити их на место где и треба да буду, тј. у ветропаркове."

У Београду, 29. маја 2015. године

7. Милош Танасковић

Дипломирани економиста
Уредник емисије „Профил и профит“ ЈС РТС

"... У времену свеопште конкуренције, савремени свет користи сваку прилику да истиче свој национални идентитет и тиме скрене пажњу да је то нешто њихово. Пошто је писмо основа идентитета једног народа, која је „чипована“ у главама сваког од нас, сматрам да је ћирилица у тржишним комуникацијама основ за истицање економског патриотизма. То значи и утицај на куповину наших производа. А то, исто тако, значи повећање производње, развој и повећање радних места – корисност за све.

... Па, да. Па по чему се разликујемо тиме се и поносимо, а то је језик, писмо. То је основа нашег идентитета."

У Београду, 29. маја 2015. године

8. Др Љиљана Станковић

Професор Економског факултета Универзитета у Нишу

"... Потрошачи би приметили новину, али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и тексттуално опремљених производа ћириличним писмом. Реакција потрошача условљена је, поред осталог, њиховим ставовима о значају језика и писма, па и у процесу куповине. Веома је важно информисање и образовање потрошача, као и промена њихових преференција да, под претпоставком да су производи (и услуге) уједначеног квалитета, приближно исте цене и доступности у каналима продаје, усмере на оне који су означени ћириличним писмом.

... То је опште позната шема ланца вредности (мисли се на графички израз „круга оптимизма „ – примедба аутора). Потребно је да сви субјекти и групе разумеју суштину тог круга. Као професор из области маркетинга, настојим да свакој генерацији студената објасним неопходност повезивања у ланцу вредности и предности за све учеснике.

... Неопходан је рад са младим људима и осталим учесницима који се могу јавити као лидери мишљења или утицајне особе у свим сегментима живота и рада, па и процеса куповине.

... Повезивање теорије и праксе маркетинга је претпоставка успеха. Удруживање заинтересованих, пре свега оних који се баве маркетингом, допринело би стварању критичне масе знања и способности као основе за промену стања у привреди и друштву."

У Нишу, 29. маја 2015. године

9. Др Сретен Ћузовић

Професор Економског факултета Универзитета у Нишу

"... Не верујем да подршка производњи или продаји производа означених ћириличним писмом може да допринесе унапређењу привреде Србије.

То је важан али не и довољан предуслов за ребрендирање Србије.

... Потребно је урадити својеврсни морално-културолошки реинжењеринг у Републици Србији. Капитал цивилизација потиснула је морално-етичке особености система вредности у други план. „Све се може купити“, „Новац је мерило вредности“ не само роба и услуга већ и „људских особености“. На жалост ... али је тако.

... Сваки нови пројекат је скопчан с низом ограничавајућих фактора. Стратег корача ка звездама, који је трновит (поплочан и трњем и ружама). Чешће трњем, него ружама. Међутим, познавајући Жозефа као стратега, уверен сам да ће пројекат успети. Све похвале за Жозефа и остале учеснике у пројекту."

У Нишу, 30. маја 2015. године

10. Др Љиљана Манић

Доцент на Факултету за културу и медије Универзитета „Мегатренд“ у Београду

"... Потрошачи би наставили с куповином оних производа на које су се већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике. Без обзира на национална осећања.

... Без обзира на мој одговор на претходно питање, мислим да је дужност свих нас да инсистирамо на примени ћириличног писма у тржишном комуницирању јер то има много важније позитивне ефекте од краткотрајног повећања промета.

... Млади заштиту писма схватају као нешто назадно, везују то за десничарске и реакционарне покрете што је потпуно погрешно."

У Београду, 3. јуна 2015. године

11. Бранка Оташевић Трбојевић

Новинарка у пензији

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Зашто би се човек поносио својим националним писмом? Зашто на то не би гледао као на нешто сасвим природно? Али би, у нашим околностима, масовнијом употребом ћирилице био показан и ојачан став да је оно што је наше – наше, и да је природно да га користимо. При томе није неопходно да се стално истичу предности ћирилице, да се понавља како је она „најсавршеније писмо на свету“ – довољно је порицати тврдње о неминовности латинице подсећањем да ништа у модерном свету комуникација не фали ни ћириличним суседима, ни Израелцима, ни Арапима, ни Кинезима, ни Јапанцима ...

... Што би рекао народ:“ Тиха вода брег рони“. Упорност и стрпљење су оно с чим се у овом пројекту мора рачунати."

У Београду, 4. јуна 2015. године

12. Милан Мишић

Дугогодишњи новинар „Политике“ у пензији

"… Износити аргументе у прилог веће сврсисходности употребе ћирилице, износити успешне примере, али не наметати. Развити широку дебату, бити отворен за сва мишљења.

... Организујте неку врсту конкурса у којем агенције и њихови дизајнери показују да су нека решења са латиницом боља ако се употреби ћирилица: да ефектније скрећу пажњу на производ, мотивишу и стимулишу потрошача."

13. Љубивоје Ршумовић*

Књижевник

"... У мојим свакодневним активностима користим ћирилицу.

... Иначе, у кући не правимо разлику према производима и да ли су и како исликани и на којем писму.

... Верујем у могућност изазивања веће пажње и наклоности грађана Србије према фирмама и њеним производима које би, у својим свакодневним активностима, користиле ћирилично писмо.

... У Србији агресивно користити ћирилицу, али без народних ношњи и опанака, већ са фраковима и модерним дизајном. Фолклор је нешто друго."

Од срца,

Љубивоје Ршумовић

У Београду, 4. јула 2015. године

*... Славним су ме учиниле
Силеџије седме силе!
Не треба им увек веровати
.

14. Др Синиша Мали

Градоначелник града Београда

"... Лично, користим оба писма, и ћирилицу и латиницу. Иначе, и ја и моји укућани примећујемо у трговини производе чија је амбалажа исликана ћириличним писмом и графичким симболима. Сигуран сам да ће предност имати они производи који користе ћирилично писмо под условом да им је квалитет пристојан и да су им продајне цене конкуретне са другим производима.

... Уверен сам да би сви привредници у Србији требало да користе ћирилицу."

У Београду, 4. јула 2015. године

15. Никола Марковић

Привредник, живи и ради у Београду

"... Сигурно, наши привредници би разумели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје коришћењем ћириличног писма на описани начин.

... Почети и ширити акцију."

У Београду, 14. јула 2015. године

16. Др Данијела Лалић

Доцент на Факултету техничких наука Универзитета у Новом Саду

"... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.

... Наш увознички лоби је нешто најгоре што се данас Србији дешава, и то не данас већ у последње две деценије.

...Промотивне линије подршке, уколико се производи означавају ћирилицом би сугурно допринеле очувању писма. То би требало да буде додатни услов у свим постојећим субвенцијама и програмима подршке привреди.

... Мислим да је национални понос сложена одредница и да би масовнија употреба ћириличног писма допринела томе да се препозна снага нације која је данас прилично конфузна, без јасно израженог националног идентитета који се још увек повезује са лошом пропагандом, углавном јаких интересних група."

У Новом Саду, 15. јула 2015. године

17. Предраг Владиковић

Дипломирани инжењер архитектуре,
живи и раду Ванкуверу, Канада

"... Потрошачи би приметили новину, али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини производа опремљених ћириличним писмом.

... Потрошачи на западу (у Канади, где живим), се јако ослањају на оглашиване производе. Ако би се производи са ћириличним писмом оглашавали и на тај начин постану препознатљиви купцима, производи ће се лакше продавати. Сама употреба ћириличног писма на производима неће дати довољно добре резултате без рекламе."

У Ванкуверу, 21. јула 2015. године

18. Александар Саша Грбовић

Слободни креативац

"... Шумови у комуникацији и неразумевања окружења шта је тема пројекта – површности медија и просечност у обраћању пажње на детаље, тако да постоји опасност да се пројекат доживи на превише националистички и искористе у комуникацији обе стране ... они који воле ћирилицу и они који се боре за неке „еу“ вредности.

... Позвати креативну индустрију у Србији да покаже како све може привреда да користи ћирилицу у комуникацији."

У Панчеву, 25. јула 2015. године

19. Др Милица Костић Станковић

Професор на Факултету организационих наука Универзитета у Београду

"... Ма колико чврст био мој став да је инсистирање на већој афирмацији ћирилице неопходно у сврху националног оздрављења, и да је то значајан аспект развоја наше привреде, бојим се да би велика препрека могла да буде све присутна апатија и индиферентност популације која је референтна за било какав бољитак у контексту неопходних активности на пројекту.

... По мени, пројекат је одлично замишљен, а као кључна велика-мала ствар, могао би се истаћи непресушни ентузијазам код свих група укључених у његово планирање и реализацију, као и покретачка енергија која би се тиме омогућила."

У Београду, 25. ула 2015. године

20. Првослав Плавшић

Дипломирани психолог

"... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини одређених производа.

... Треба бити реалан а пројекат посматрати у развојном смислу, где се из једне прелази у другу фазу, пажљиво планира и мере ефекти. Први од њих је што шира подршка кроз разумевање културолошког и економског смисла пројекта, уз искључење сваке искључивости, поларизације и конфликта, дакле дисфункција.

... Круг је заиста препун оптимизма, поготово списак жеља, али ако се не постулира одређени ток, није га могуће ни покренути, Потребан је дужи период, скрупулозан рад и поштовање свих конкомитантних (међузависних) елемената који воде или ометају овај „точак“ (као један од највећих људских проналазака). Следи операционализација појма „повећање“ по сегментима.

... Мислити и радити. Целу замисао поставити пројектно у пуној разради. Ослонити се на младе и креативне људе, организовати радионице, трибине, семинаре итд. Награђивати добра решења. Бити упоран, али стрпљив, да се осети континуитет уз примере добре праксе. Укључити мале произвођаче колико и познате робне марке.

... Глобална напомена: чувати се политизовања и банализовања."

У Београду, 17. августа 2015. године

21. Др Миладин М. Шеварлић

Професор у пензији Пољопривредног факултета Универзитета у Београду

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Двоумио сам се између другог и трећег понуђеног одговора. Платежно способни и нациоанлно свесни потрошачи вероватно би се определили за одговор као и ја. Али, економска ситуација у Србији вероватно би највећи број потрошача усмерила ка другом (коригованом) понуђеном одговору, који би могао да гласи: Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини тако означених производа уколико ти производи нису ценовно и по квалитету конкурентни у односу на производе означене латиничним писмом."

У Београду, 18. августа 2015. године

22. Др Слободан-Боле Аџић

Професор на Универзитету Hafr Al Batin, Саудијска Арабија

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навика без обзира на национална осећања.

... Не верујем да подршка производњи или продаји производа означених ћириличним писмом може да допринесе унапређењу привреде Србије."

У Hafr Al Batin, 19. августа 2015. године

23. Милан Продановић

Креативни директор Агенције Idea Plus

"... Само ако се квалитетом покаже да је оправдано. Бољи производ, боља продаја. Како у теорији, тако и у пракси, ако је подржано добрим маркетиншким активностима.

... Сама употреба писма је позитиван чин, уколико су у питању аутохтони, домаћи производи. У том смислу ми се чини вредним подржати иницијативу.

... Социо-лингвистички фактори не иду на руку коришћењу ћирилице ни у званичној употреби, а у сфери економије у којој преовлађују механизми капиталистичког (нео-либерално, како код...) начина размишљања, чини ми да је више него јасно колико је препрека."

У Београду, 19. августа 2015. године

24. Славимир Стојановић

Графички дизајнер

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Велика ствар је да сте уопште започели."

У Београду, 20. августа 2015. године

25. Тони Лауренчић

Креативни директор Агенције Idea Plus

"... Проблем видим у већим зарадама на трговачким маржама од произвођачког профита. Зашти бих производио (било шта) ако више зарадим продајући увозни производ? Ту је од значаја и пореска политика, која би морала да разликује начине стицања добити.

... Рекао бих да је овај круг помало поједностављен и стварно оптимистичан. Што је за сваку похвалу, али немам реалне параметре да бих могао, на основу било којег од њих,тврдити да ли је реалан.

... Трансформисати ћирилично писмо из сфере традиционалног у нешто савремено, привлачно и релевантно, првенствено млађој популацији. Подићи имиџ Србије у Србији!

Наравно да су ово дугорочни циљеви али мислим да су комплементарни са вашим пројектом.

... Слабост наше привреде, недовољна подршка политике, краткорочност свих наших планова и активности, недостатак свежег новца ...Препреке су бројније од могућности, али тако је, најчешће, са већином пројеката."

У Београду, 20. августа 2015. године

26. Зоран Симјановић

Дипломирани музичар и композитор

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... То што је све продано власницима са латиничним писмом тако да ће све ово тешко да прође милом – једино силом – тј законима и уредбама.

... Прво морамо да створимо наше капиталисте који неће да спавају него само да мисле како да повећају производњу и тиме више да зараде. Али и да допринесу држави. Сада се све своди на препродају у циљу зараде повлашћених који, преко разних веза, добијају послове у циљу поделе зараде. Многи од њих избегавају уплату пореза држави. Ваљда ће се држава изборити за то."

У Београду, 20. августа 2015. године

27. Дејан – Деки Вукелић

Арт директор

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на национална осећања.

... У кругу оптимизма нема ништа лоше, напротив, но не верујем да за мог живота (и генерације која ће ме наследити) могу да се догоде промене које би довеле до његове реализације – или бар не у оној мери у којој бих ја желео да то буде.

... Некако ми се чини да би „кампања“ едукацијом пре него она с поносом могла да донесе добре резултате.

... Једна од првих мера требало би да буде креирање великог броја различитих, квалитетних и правих ћириличних компјутерских писама (фонтова) и њихово слободно пуштање у коришћење ... и широка „едукација“ зашто су та слова боља од оних која тренутно имамо на располагању . То је велик, сложен и релативно дуготрајан посао."

У Београду, 20. августа 2015. године

28. Горан Рушкуц

Креативни директор Агенције FCBAfirma

"... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од псоебног утицаја.

... Наши привредници би разумели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје коришћењем ћириличног писма на описани начин.

... То би представљало дуг и спор процес али, дугорочно, важан и неопходан. Повратак ћирилици је промена понашања и свести сваког појединца. А променити свест или понашање је тешак посао у Срба.

... Ваша идеја је драгоцена, срећно! У мојој маленкости имате подршку."

У Београду, 20. августа 2015. године

29. Радован Трнавац Мића

Академски сликар, Интернациоанaлни уметнички студио, Ваљево

"...Мислим да свака нација у свету има своја препознатљива обележја. Међу њих свакако спадају језик и писмо. То значи да би одустајање од тога била велика грешка, али мислим да би та иста нација требало да учи генерације, које долазе, стране језике.

... Ваше питање је у исто време и одговор. Не верујем да постоји Србин који се не би сложио с овим кругом, а ми сви знамо да би се тај круг остварио да су потребне промене у друштву, готово у свим сегментима.

... У Србији постоји велики број младих људи који су се школовали по свету, а међу њима је и један број оних који се баве маркетингом. Мислим да би те младе људе требало ангажовати на овом послу.

... Сви ми знамо да су култура и уметност духовна страна нације. Мислим да би требало да у Србију дође једна озбиљна културно-уметничка кампања, јер се зна да је уметност духовна делатност, а да је смисао душе мисао. Из тог разлога, правећи културно-уметничку кампању, дали бисмо шансу многим људима да озбиљније размишљају о свему о чему се у овој акцији ради."

У Ваљеву, 24. августа 2915. године

30. Жарко Малиновић

В.д. помоћника министра за трговину, услуге и политику конкуренције у Министарству трговине, туризма и телекомуникација Владе Србије

"... Мени је, такође, драго да смо у контакту. Честитам Вам на напорима које улажете у ову веома значајну тему. Радо ћу се одазвати Вашем позиву. Срдачан поздрав."



У Београду, 25. августа 2015. године

31. Мирко Стаменковић

Новинар
Вишегодишњи главни и одговорни уредник дневних новина Вечерње новости

"... Дивна идеја, права ствар у право време. Мислим да би требало покушати да у свим окрузима у Србији на један специфичан и медијски примамљив начин, уз пуну сагласност и подршку општинских власти, извршимо презентацију ове акције.

„... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.

... Потребно је да прође време, али би се све битно мењало када би и ИТ технологија почела, на неки начин, да утиче на децу која су сада стално на интернету и говоре по два или више страних језика у којима је латиница основа.

... Да, ми смо једна од ретких земаља која мисли да ће изићи из кризе ако доведе стране инвеститоре. Нису они чули ни за Маркса, да је то само проста репродукција која остаје код нас, а профит, па и вишак рада, одлазе ономе ко је власник.

... Пре свега, мора да дође до промене у власти, али и у привреди – да људи од знања и умећа воде послове а не они „који су стално поносни на свој рад“.

... Да земља буде отворенија према оним сугестијама које долазе од народа а не од странаца. И да ојачају леве снаге а не они који се баве политиком да би делили плен са тајкунима.“

У Београду, 2. септембар 2015. године

32. Мр Зоран Павловић

Завршен Филозофски факултет, магистар менаџмента
докторант интернет маркетинга

"... Потрошачи уопште не би приметили те промене означавањем производа ћириличним писмом и то не би допринело унапређењу продаје тих производа.

... Потребно је време, добра и дуга кампања, промене у свести потрошача, боља општа друштвена клима, уверење у квалитет домаћих производа, присуство ћирилице свуда, промене у образовном систему и, коначно, стабилнија политичка ситуација

... Да кренемо и "нападнемо" ДРЖАВУ. Ово је или опште друштвени проблем или ништа."

У Београду, 18. септембра 2015. године

33. Зоран Блажина

Дипомирани архитекта
Професор на Факултету примењених уметности Универзитета у Београду

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на национална осећања.

... Сензибилитет времена и потребе се мењају под утицајем доминантних култура и тржишта и то је незаустављив процес, то је реалност. Мењају се људи, структуре простора, потребе, а језици еволуирају.

... Дирљива је ово прича о борби за ћирилицу, прелепом писму на тренутак оживљеном буђењем националног заноса деведесетих.

... Свако ко воли ову земљу треба да је познаје, воли и чува ћирилицу. Да је преноси као наслеђе онима који долазе. Она је део националног идентитета. У нашем закону пише да је службено писмо. Она треба да буде српска културна АВАНГАРДА. Образовање и време просветитељства би били од помоћи.

... Јуче сам од Теразија до Скупштине (200 метара), пребројао петнаест латиничних и један ћирилични наслов (билборди, продавнице, рекламе, пошта).

... О националном поносу не може се причати са дигнитетом у датом контексту и у овако деликатном тренутку, у годинама и деценијама манипулације националним поносом у циљу бескрупулозне пљачке народа. Погрешна је премиса на којој се, у овом случају, гради мит о опстанку ћирилице.

... Веома, веома ценим све што је господин Лончар учинио од 60-тих година прошлог века до данас и не видим препреке за ову акцију али, опростите, ни смисао."

Београд, 20. септембра 2015. године

34. Весна Николић

Дипломирани инжењер пољопривреде

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Тако се утиче и на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.

... На програмима радија, телевизије и у штампи, користити ћирилицу. Избегавати стране рећи и изразе, проверавати садржаје који иду у етар и у јавност. Када се о правим вредностима „пуне уши“, свест о правим вредностима ће доћи на своје право место.

... Понуђени „Круг оптимизма“ је изузетно реалан.

... Што више оваквих анкета на друштвеним мрежама, као и у емисијама које неприметно (дискретно) говоре нашим језиком, без туђица. Пример ГРАС-а у Новом Саду, на свим аутобусима ћирилицом је написана линија којом иде и грађанима је то постало нормално.

... Запошљавање образованих филолога да стручно преводе текстове и емисије а не пасивно превођење. Многи знају енглески, француски, немачки ... али нису професионални преводиоци и ту долази до лоших превода и усвајања туђица.“

Нови Сад, 24. септембра 2015. године

35. Др Јован Филиповић

Редовни професор на Факултету организационих наука Универзитета у Београду

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.

... Разматрани проблем је крајње нелинералан, те га је тешко представити на предложени начин. Дати низ донекле има смисла (иако линеаризован), уз то што бих ја почетак циклуса (тачка број 1), преместио у садашњу тачку број 7, чиме би се, донекле, ублажио либерално-капиталистички, потрошачки приступ проблему.

... Померити тачку број 1 на место тачке број 7 и друштвену надградњу (пре свега културу), као и школство и науку развијати у духу националних вредности и у правцу остварења националних циљева.

... Сигурно је да не би било проблема, напротив, под условом да коришћење ћирилице није само себи сврха, већ да има сазнајну вредност. Тако, на пример, ако ћирилица указује на добру традицију у вези датог производа, виши ниво уверености у квалитет производа, географско пореклу и приступачну цену, несумњиво је да ће употреба ћирилице имати позитиван ефекат. Ово поготову уколико би ћирилични садржај био праћен садржајем на енглеском језику. У овом случају, енглески језик је партнер ћирилице, који помаже повратак на коришћење ћирилице као јединог српског писма. Дакле, ћирилица је писмо идентитета и маркетиншки алат, а енглески језик је језик технологије.“

Београд, 24. септембра 2015. године

36. Мр Јелена Киш

Магистар правних наука
Председница Матица исељеника и Срба у региону

„... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа.

... Да, као што је Новак Ђоковић постао симбол управо тог националног поноса, не одустајући од свог националног идентитета и на најлепши начин промовише своју земљу и народ у њој.

... Верујем да би предложени Круг оптимизма кроз акцију „купујмо своје производе“, обележени ћириличним писмом, утицали на свест потрошача да купују домаће, што би утицало и на повећање физичког обима раста наше привреде и њено оживљавање.

... Конкретизација идеје кроз поделу послова би, можда, била најбољи пут. Свако у својим областима може „омасовити“ значај пројекта, како професори на факултетима, Матица исељеника кроз обавештења дијаспори, пи-ар стручњаци даље својима.

... Атрактивност идеје – да бисмо привукли пажњу, пројекат мора бити атрактиван, свима разумљив, доступан, помало и забаван. И, опет, као што је Шоковић уз све неодобравање публике, наметнуо свој стил и постао омиљен, Гуча постала веома позната и тако постала и туристичка топ понуда Србије, тако и наше писмо треба учинити занимљивим и атрактивним да би се испунила сврха овог пројекта.“

У Београду, 24. септембра 2015. године

37. Мр Игор Лазаревић

Магистар економских наука
Пословни саветник, специјализован за област пословног управљања

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на национална осећања.
Уколико би прелазак са латиничног на ћирилично писмо био испраћен и одговарајућом кампањом, потрошачи би се, можда, мобилисали и почели у већој мери да купују производе који су означени ћириличним писмом. У супротном, ту промену би регистровало и преточило у куповину мали број потрошача, пре свега због тога што већина потрошача не одлучује рационално и екстензивно приликом куповине. Полазећи од претпоставке да не би било кампање, мој одговор је да би потрошачи наставили са устаљеним куповним навикама.

... Може, мада моје мишљење је да се добар део јавности, бићу слободан да кажем, стиди да користи ћирилично писмо, сматрајући га ретроградним, националистичким, недовољно модерним и тако даље. Опет се враћамо на потребу шире друштвене кампање, током које би јавности, дакле потрошачима, било указано на значај употребе ћириличног писма и делимично био враћен национални понос.

... Пре свега, моја препорука би била да се ова иницијатива "омасови" и да под обавезно буде пропраћена националном кампањом већег обима. Моје мишљење је да потрошачи у Србији тренутно не вреднују (барем не формално), значајно ћирилично писмо и да га често повезују са неким назадним и деструктивним појавама као што су националистичке организације које шире ксенофобију и говор мржње (без обзира да ли су у праву или не), навијачке групе, националистичке политичке опције итд. Због тога мислим да урбани, модерни и прозападно оријентисани грађани (којих је,по мом мишљењу, и највише), избегавају коришћење ћириличног писма јер, пре свега, не желе да се на тај начин поистовете са горе поменутим појавама и иницијативама. И то, наравно, треба разумети јер је то психологија просечног српског потрошача."

У Београду, 4. октобра 2015. године

38. Драган Златковић

Инжењер информатике, грађевински инжењер и архитекта

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.Тако би се утицало и на платни промет са светом и смањивао би се одлив девизних средстава.

... Искрено, ова анкета ме је навела да производ који планирам да пласирам од следеће године, напишем и обликујем ћириличним писмом. Искрено ме интересује реакција и реаговање људи.

... Верујем да би концепт требало представити и неком из Владе Србије да би се добила подршка јер изнета идеја има смисла. Радити на подстицају за фирме које користе ћирилично писмо и правити тренд код младих да је "Ћ" опште прихватљиво. Сигуран сам да ће се идеја лако ширити."

У Београду, 23. октобра 2015. године

39. Ана Илић

Дипломирани економиста, професорка Средње економско-трговачке школе "Јован Цвијић у Штрпцу, КиМ

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на своја национална осећања.

... "Амбалажа привлачи купце, квалитет их чува". Циљна група која је придобијена провереним квалитетом производа наставиће са куповином истог уколико не постоји фактор дискриминације по основу националне припадности, те ћирилично писмо може изазвати неку врсту реакције на нови изглед амбалаже, што не мора да значи. Постоји и могућност да одбије купца коме се то не допада, међутим, моје мишљење је да купци који верују у квалитет тог производа неће мењати навике без обзира на национална осећања.

...Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд.

... "Стоп дискриминацији по било ком основу". Све што је креативно а не угрожава ничију личност, осећања, у овом случају слогани увредљивих садржаја на амбалажи, може бити занимљиво и привлачно купцима.Тако да и наши производи могу носити називе наших познатих брендова писаних ћирилицом, што на иностраном тржишту не би требало да буде препрека при избору производа из Србије.

... Свакако би замена иностраних производа домаћим новопроизведеним побољшала економски положај Србије, Али не по сваку цену, потребно је достићи квалитет иностраних производа који би придобили наше купце и тиме освојили наше тржиште. Потребно је променити стечене навике купаца и придобити њихово поверење, могуће је и дуготрајније ако се достигне па чак и побољша квалитет наших у односу на већ постојеће иностране производе. Тиме се постиже могућност и већег извоза наших проверено квалитетних производа ван граница наше земље.

... Када већ говоримо о националној припадности, коришћење ћириличног писма неко може схватити као истицање и покушај стављања националног писма у први план као провокацију и тиме занемарити сам производ. Некада понос народа може бити схваћен као потцењивање народа друге националне припадности. То не би требало да буде тако, међутим, политичку ситуацију у нашој земљи не смемо, и у овом случају, занемарити."


У Штрпцу, 18. децембра 2015. године

40. Драган Јокић*

Дипломирани економиста

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... Код брендираних (познатих или чувених робних марки - примедба уредника) и високопозиционираних производа, потребна су оба писма, превасходно због страног тржишта, или комбинација ћирилице и енглеског, рецимо.

... Да бисмо направили бољитак у друштвеном животу, уопште у друштву, потребан нам је дугорочни процес развоја домаће привреде и фрмирање предузетничког духа.

... Јапан је шездесетих и седамдесетих година (прошлог века) доживљавао невиђену "американизацију" у свим сегментима друштва... онда је влада одлучила да у школе уведе предмет, нешто као налик на национализам, грубо преведено. Иако је то наишло на велику осуду у свету, они су за непуну деценију вратили готово све вредности из пребогате традиције. Ево, баш ових дана у Београду обележавају рођендан јапанског цара...

... (По питању понуђеног Круга оптимизма): ... Само је питање одакле почети, односно како ући у круг ... све остало је логичан след, свако од поља 1, 2, 3, 4... захтева различите мере владе, те ако се у старту погреши, цео систем се урушава. Са друге стране, свако поље може бити одличан почетак.

... Мислим да је, већ дуже времена, присутан агресивнији приступ поборника латинице, да се уочава бирократска инерција, да је присутно неразумевање целокупног пројекта."

*Специјалиста за ТВ новинарство. Професионално звање: ТВ коментатор. Ванредни сарадник Научног друштва економиста Србије. Шеф Деска на ЈС РТС за Јутарњи програм и Београдску хронику

У Београду, 19. децембра 2015. године

41. Милан Ћулибрк

Дипломирани економиста, главни и одговорни уредник недељника НИН

"...Потрошачи би приметили новину, али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.
За промену навика купаца потребно је време и истрајна кампања, у којој се морају објаснити предности потрошње домаћих производа за отварање нових и задржавање постојећих радних места и (могући) ефекти на привредни раст.

... Страшно је да се у апсолутно непотребним приликама, домаће речи замењују некаквим страним кованицама. Чини се да је таква пракса базирана на процени да ће (потенцијални) купац помислити да је то "страна" роба, и да ће је лакше прихватити од домаће, у коју баш и нема поверење. И баш због тога мора се радити на подизању свести о предностима домаћих производа.

... Невероватно је да у исто време не постоји организовани откуп евентуалних вишкова појединих пољопривредних производа, док Србија, истовремено, увози све и свашта и на то троши десетине, па и стотине милиона евра. Потпуно је необјашњиво и да држава наплаћује високе царине на сировине, док је увоз готових производа ослобођен свих увозних дажбина, чиме се фаворизују стране уместо домаће компаније.

... Инсистирање на већој употреби ћирилице никоме не би требало да смета, с тим што то не би требало да се претвори у вулгарну кампању и евентуално протеривање латинице из привређивања (бизниса). Тим пре што у Србији послују хиљаде фирми чији су оснивачи странци, па би "превођење" имена тих фирми на ћирилицу у неким случајевима деловало контрапродуктивно.

... Круг оптимизма делује логично, али цела шема зависи од првог корака, односно од претпоставке да би употреба ћирилице сигурно деловала на раст тражње потрошача, што се баш и не може узимати здраво за готово.
Пре него што се крене у озбиљну акцију, могло би се тестирати расположење купаца на домаћем тржишту, јер од њих, на крају све и зависи. Тим пре што би инсистирање на ћирилици брже довело до пада него до раста извоза, осим у БиХ - Републици Српској и евентуално у Црној Гори, Македонији и Бугарској.
То би могло бити веома ризично за извоз, који је, због ограничења тражње на домаћем тржишту, кључни фактор привредног раста бар у неколико наредних година."


У Београду, 24. децембра 2015. године

42. Светланa Ћопић

Креативна директоркa агенцијe Scholz & Friends, Beograd

"...Потрошачи би наставили с куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на национална осећања.

... Верујем да потрошачи доносе одлуку о куповини на основу перципираног најбољег односа квалитета и цене. У том смислу, важнији су добра амбалажа и дизајн, који доприносе утиску квалитета од тога које се писмо користи. Добар дизајн, и на ћирилици и на латиници, течно и јасно говори да су у производ уложени пажња, промишљање и стручност.

... Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд.
Мислим да треба да наставимо да пишемо као што говоримо, а језик је жива ствар који се мења и има своју динамику на коју се не може утицати мерама и прописима.

... Не верујем да подршка производњи или продаји производа означених ћириличним писмом може да допринесе унапређењу привреде Србије."

У Београду, 6. јануара 2016. године

43. Мр Момчило Цебаловић

Магистар комуникологије, пи-ар менаџер у ЕПС-у

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде. Али, само под два услова:
а) да тај производ буде јефтинији од других, и
б) да све то буде праћено кампањом коју би финансирале фирме које преласком на ћирилицу јасно декларишу порекло производа.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима (новинама, часописима, на радио и ТВ програмима и слично, све то диктирају незнање и отуђеност. Лакше им је да користе туђице и у медијима и у маркетингу јер, можда, не знају превод, не знају домаћу реч, а уз страну реч све то им изгледа европскије, западније.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.
То не може бити препуштено појединцу, приватном произвођачу. Он треба да води рачуна о свом интересу а држава треба да води стратегију привредног развоја земље. Али, Србија, већ годинама, можда и деценијама, нема стратегију привредног развоја. Само по изјавама министара знамо да Србија треба да се ослања на пољопривреду, туризам, шта још беше ... да, сплавови и ноћни живот.
Можда, али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.
То што успева код других, не значи да ће и код нас. У САД, Грчкој, Аргентини ... на свакој кући се вијори застава тих држава. Код нас само кад славимо победе спортиста. А такву навалу ћирилице, сигуран сам, одмах би напали разни заштитници свега и свачега.

... Тако би требало да буде, то и теорија приповеда. У Србији не важе теорије. Да би ово функционисало, треба имати државу, министарства, министре ... ово је мозаик у коме свака коцкица мора стабилно да стоји јер, ако нешто закаже, све се руши;
а) окупити домаће компаније које желе да стану иза ове иницијативе,
б) заједно наступати према државним органима и јасно рећи шта се тражи,
в) формирати пул финансијера кампање која ће потрошачима објаснити шта Србија и они сами добијају овом иницијативом
(купац - потрошач, мора да има добит од ове иницијативе, ништа друго не помаже), и
г) "агресивном" кампањом убедити купце да је то заједнички интерес: произвођача код кога раде људи који живе у Србији, и потрошача, грађана ове земље.

... Инертност државе. Без њених подстицаја произвођачима домаће робе у домаћим фабрикама за домаћег купца, тешко је реализовати такве значајне помаке (када се створе националне робне марке (тзв. брендови) Made in Serbia, онда можемо кренути на страна тржишта.

... Нисам оптимиста да ће и ово успети, као што није успела ни акција "купујмо домаће" (нисам, упознат шта је и како је рађено, али видим да је нема више). Ово треба да спроведу домаће фирме а држава само да помогне подстицајима, да се склони од реализације акције и да не смета."

У Београду, 6. јануара 2016. године

44. Синиша Трајковић

Дипломирани политиколог за новинарство и комуникологију
Главни и одговорни уредник недељника ПАНЧЕВАЦ (шест година)

"... Потрошачи би наставили са куповином оним производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на национална осећања.
Није лоша идеја, вреди покушати, али мислим онако како сам обележио.

... Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд. Само, не треба претеривати, употреба англицизама мора да има смисла.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.

... Можда али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.

... ПАНЧЕВАЦ, лист који тренутно уређујем, излази на ћирилици већ скоро век и по: приметно је да је ћирилично писмо једна од ознака "бренда" (наводници - примедба аутора), да га је скоро немогуће замислити на латиници али, истовремено, то има везе само са нашим новинама, не бих се усудио да говорим о неком "панчевачком поносу", а камоли националном: одговор на ваше питање је: не може.
Требало би да на овај начин функционише економија, али наша је назадна и функционише по принципима намештених тендера и коруптивних активности. Треба мењати тај приступ а то је ствар државе, односно политика, много мање друштва и грађана-

... Вреди покушати, неопходно је бити упоран и "досадан", морају се "бомбардовати" сви медији у вези са овом темом.
Већ створена навика припадника млађих генерација (до четрдесете године живота) да комуницирају скоро искључиво уз помоћ латинице, што је и логично с обзиром на то да на тај начин функционише интернет.

... Не бих да допуњујем идеју мага маркетинга Жозефа Лончара."

У Панчеву, 20. јануара 2016. године

45. Мр Маја Пауновић*

Магистар економских наука

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Купујмо домаће је одлична акција, Пуно сам, упоредо, проучавала и психологију и мишљења сам да у мозгу постоји рецептор за то "домаће", који су "пали" сваки пут када је стимулисан код било које групе испитаника, независно од пола и статуса.

... Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд.

... Поново се враћам на "рецепторе у мозгу". Дакле, треба их стимулисати у довољној мери али свака искључивост неких додатних информација у малој мери ... била би контрапродуктивна.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.
Треба максимално стимулисати ову Лончареву одличну идеју!!!

... Можда, али претпоставља синхронизацију с много других функција у друштву.
Поново напомињем да је свака искључивост контрапродуктивна!

... Што више утицати на свест грађана Србије, који су пуно "исцеђени" у свим видовима током протеклих година.
Минирање од стране "неких".

... Пројекат треба у 90% случајева бити спровођен Online, јер све се променило у мапама перцепције... Нови медији, нови токови..."

*Учествује у припреми формирање новог факултета у Београду

У Београду, 20. јануара 2016. године

46. Велимир Стефановић

Економиста

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Мислим да би, временом, и страни брендови прешли на ћирилично писмо да би користили компаративну предност као што то ради Кока Кола у Русији и Бугарској.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало бих их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима (новинама, часописима, радио и ТВ програмима и слично).
Посебно ме иритира поплава туђица јер то квари наш језик. Нисам сигуран да већина туђица зна стварно значење истих.
Лично, немам проблем да користим стране речи јер говорим или се служим са четири страна језика.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.
Потребна је целовита и синхронизована акција свих привредних субјеката и удружења.

... Сигурно, наши привредници би разумели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје производа коришћењем ћириличног писма на описан начин.

... Позитивно оцењујем све осим тачке 6 јер сматрам да су захватања исувише велика и довољна.

... Упознати што шири круг привредника и корз постојећа удружења и коморе ширити ову идеју."

У Суботици, 20. јануара 2016. године

47. Име и презиме познато редакцији*

"...Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.

... Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд.
Коришћење страних израза није нешто што може озбиљније да угрози наш језик, уосталом кроз време и историјске периоде на овим просторима остали су бројни примери одомаћеног коришћења баш тих и таквих речи, фраза, значења. Сматрам да употреба израза са разних страна само може да обогати наш језик.
Конкретно, коришћење англицизама у овом тренутку, посматрам као утицај тренда условљеног добрим делом, развојем информатичких технологија и применом тих знања у свакодневном животу. Језик и говор, као средство и начин комуницирања између људи, једноставно су жива ствар, па су упливи са стране неминовни. Друга је ствар културе опхођења, нивоа писмености и жеље у сваком од нас до које мере ћемо користити "туђице".

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.

... Не верујем да постоји искрена жеља да се кроз дугорочан процес дође до смањења увоза, пре свега због утицаја интересних група и фондова кoји не посматрају ове просторе као место за продукцију, већ нас посматрају као солидну масу људи која уме да, за мале паре, ради, једе, спава и дише.
Са друге стране, потребно је знати шта чинити у правцу извоза производа с ових простора, који степен финализације производа, која су то тржишта, који су то канали где ћемо их пласирати и бити иоле препознатљиви с аспекта квалитета и цене.

... Круг оптимизма је интересантан, и интригантан, у исто време. Свака врста оптимизма у данашње време је више него пожељна. Под условом да има своје реално покриће.
Медији имају своје место и улогу у свакодневном животу, на пример, свако вече од пола осам на Дневнику 2 РТС-а имате толико оптимистичких ствари, скоро да вам постане непријатно како уопште можете да размишљате на другачији начин.Тако је већ годинама уназад.

... Широка друштвена акција са јасним показивањем предности и добити које спровођење и реализација ове инцијативе доносе.
Са људима треба причати и слушати их, тако да сама иницијатива о примени ћириличног писма иде у корак са коришћењем српског језика у свакодневном животу.

... Препреке не морају постојати ако постоји искрена жеља свих који су упућени у реализацију овог пројекта.

... Можда не видим довољно јасно како применити пројекат, сматрам да је потребно учинити процес читања (и на ћирилици и на латиници), посебно за млађе генерације атрактивнијим и привлачнијим."

*Дводеценијско искуство на пословима маркетинга у водећој кондиторској индустрији Србије

26. јануар 2016. године

48. Наташа Деветаковић Личина*

Универзитетска диплома - четворогодишње студије

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Сматрам да би потрошачу на тај начин одмах било јасно да је реч о домаћем производу. Ипак, сигурна сам да би се свест o куповини домаћих производа морала посебно развијати, односно да би посебно требало правити кампању и јасно изнети предности куповине домаћег производа.
Моје је мишљење да у овој кампањи не би требало ставити толики акценат на подстрек и развој домаће привреде, већ и на чињенице да је у интересу сваког купца да купујемо, рецимо, воће произведено на имањима из непосредног комшилука, него из увоза које је убрано зелено, путовало дуго, вероватно било прскано разним хемијским средствима не би ли до купца стигло зрело и на око лепо а, у суштини, без укуса итд.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу тако и у медијима (новинама, часописима, радио и ТВ програмима и слично).
Никада нисам била за језички пуризам, али сматрам да је српски језик претрпан туђицама. Сваким даном све више. У томе, свакако, водећу улогу играју медији у којима, чини се, нико не води рачуна о језику.
Како неко ко живи у иностранству, примећујем то. можда, и много више од људи који живе у Србији. Сматрам да се о српском језику уопште не води рачуна, нити постоји дугорочна национална политика заштите језика и писма. То се управо види из наведеног у вашем питању - називима производа, именима произвођача, огласним порукама итд.
Сматрам да је у очувању језика најдаље отишла Француска академија која, сваке године, званично уводи у речник нове речи, које време и галопирајући развој технологија намећу. Ово тело брани француски језик од туђица и, на релативно промишљен начин, развија француски језик. Код нас је, на пример, већ касно за увођење српских речи за компјутерске технологије када су се, софтвер, хардвер, десктоп (наводим само баналне примере, не превише техничке) већ одомаћиле и постале део српског језика. У Француској су ове речи на самом почетку замењене француским речима (компјутер - ordinateur; софтвер - logiciel, десктоп - fond d' écran итд.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.

... Мислим да је то могуће, али да то заиста подразумева доста рада и озбиљности свих који учествују: у привреди, од законодавца преко произвођача, маркетиншких агенција до потрошача, дакле на свим нивоима.

... Веома ми се допада назив ове шеме. Оптимизам је нешто што је Србији заиста потребно. Оптимизам, а не обећања или, још горе, лажна обећања или лажне наде.

... Желела бих да се захвалим на позиву да учествујем у интервјуу у вези са вашим пројектом.

... Морам да признам да сам била, заиста, била изненађена, да је, после много година, неко покренуо питање писма и језика у комуникацијама у Србији. Језик је веома важан аспект наших живота, а према њему се понашамо као према детету. Које је, ето, одрасло, па сада може само о себи да се брине. Што ни са децом, а посебно не са језиком, није и не може бити случај. О свему што нам је важно, морамо се бринути и чувати.
Идентификовати језик и писмо као важан део тржишне комуникације, је веома важно и за језик и за привреду, и за тржишне комуникације, али и за свест потрошача.
Посебно ми је драго што је један од иницијатора пројекта ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, Жозеф Лончар, један од пионира тржишних комуникација у Србији. Сматрам да његово име гарантује озбиљност овог, веома важног, пројекта".

*Новинар, дипломирани филолог опште књижевности са теоријом књижевности. Од 2000. године живи и раду Женеви. Последњих дванаест година рада у области међународног пореског планирања, као стручњак за администрацију англосаксонских трастова и офшор компанија

У Женеви, 27. јануара 2016. године

49. Марија Јањушевић*

Седми степен, дипломирани инжењер воћарства и виноградарства

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Одговорила сам субјективно, више шта бих желела, јер мислим да би ћирилично писмо могло да побољша продају производа искључиво уколико се покрене читава машинерија националне стратегије у свим сегментима. Чак би постојало и повратно дејство, узајамно би се ширила заинтересованост за писање ћирилицом и поспешивала промоција и сама продаја производа и услуга. У супротном, без шире акције, ефекти ћириличног писма били би мали и чак би то представљало потенцијалну опасност да буде искоришћено као додатни аргумент за њено даље маргинализовање.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима.
Веома су ретке ситуације када не постоји адекватна српска реч. Мој чврст став је да туђице треба избегавати, и то активном едукацијом: од образовних установа, јавних и утицајних личности, чак и додатних циљаних активности.
Коме је до страног језика, нека изговара целу реченицу на страном језику. Чиниће корист и себи и слушаоцу, да савладава, на прави начин и матерњи и страни језик.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.

... Не само да може, већ сам дубоко уверена да је неопходно поспешивати домаћу производњу. Опште је познато да стране компаније, пре свега купују нова тржишта и првенствено теже повећању профита. То је све разумљиво. Неоколонијализам такође није ништа ново али, Србија, као "мала" држава мора да нађе начин да опстане у економском, па чак и у биолошком смислу.

... На моју велику жалост, сувише дуго траје урушавање породице и друштва да би се могло рачунати на успех било које појединачне акције која није део неке националне стратегије.

... Ћирилица свакако јесте део националног поноса, она је, једноставно, део српског бића. Потребно је, ипак, наћи праву меру у њеном поступном ширењу, како би примат над другим писмом био постигнут добровољно и свесно. У максималној мери сузбити негативна осећања да се грађанима намеће насилно и неприродно.

... Искрено се радујем овом приказу и честитам ауторима који, у окружењу у којем живим и радим, има веома много присталица. Не само да верујем да може да заживи, већ сам спремна да дам и лични допринос, понесем велики део терета, ако затреба, поднесем и личну жртву, односно "учиним лични подвиг" како су то други аутори назвали, да се заврти круг оптимизма.
Можемо полемисати о даљем развоју и нијансама, али у неопходност оваквог модела живота и рада у Србији, нико разуман и добронамеран не сме да има сумњу.

... Рад на више фронтова истовремено: регрутовање активиста, расподела области у којима могу да делују, упоран рад на анимацији привредника, притисак на политичаре, непрестани апел на стручњаке и струковна удружења да се укључе на све начине.

... Непотпуна реализација Националне стратегије. Неискрена подршка политичара, деструктивне активности страних компанија и њихових домаћих "агената", прерани замор, пад почетног ентузијазма. Много је могућих препрека али ни једна није довољно важна и аргументована да би спречила покретање "Круга оптимизма" и свега што он симболизује. (Видите како сам лако усвојила понуђени израз и модел. Верујем да нисам у мањини у том смислу..)
Само бих апеловала да се, приликом покретања пројекта, добро предвиде и предупреде могући негативни ефекти, можда је "безбедност пројекта" прави израз.
Управо због вишеструког значаја и ефеката, овај пројекат вребају бројне препреке и опасности неуспеха."

*Искуство и медијима и односима с јавношћу преко дванаест година

У Инђији, 28. јануара 2016. године

50. Бранислав Бане Радошевић

Ликовни уметник примењених уметности

"...Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике, без обзира на национална осећања.
Употреба ћирилице, паралелно са латиницом, купци би, без обзира на своје навике због егзотичне харизме ћирилице у западном свету, купили производ и који иначе не купују, макар само као артефакт своје посете Србији.

... Немам ништа против туђица и англицизама, то је европски и светски тренд.
Међутим, ту треба бити обазрив и пронаћи меру. Јер, језик је идентитет једног народа. Губљењем језика, губи се идентитет народа и простора на ком тај народ живи.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.
Да, али под условом да писмени уче неписмене, а не полуписмени и једне и друге. То се односи на технолошки развој, као и промоцију и пласман роба и услуга.

... Не верујем да подршка производњи или продаји производа означених ћириличним писмом може да допринесе унапређењу привреде Србије.
Како је Србија мултинационална и мултифункционална, велики део становништва и купаца био би повређен, без обзира што је ћирилица званично писмо, да не говорим о странцима који би куповали наше производе. Поред назива робе на латиници, предложио бих да дизајнери изнађу графичко решење и за назив робе на ћирилици.

... Не. Чување ћирилице је нешто што је неопходно неговати и ту потребу треба пренети и на генерације које долазе. Масовна употреба ћирилице довела би до нових подела у овом нашем, већ толико подељеном, друштву. Само нам још фали подела на ћириличаре и латиничаре.

... Да, Круг оптимизма делује веома оптимистички.
Веће улагање у образовање и културу и развој креативне индустрије.

... Традиционално неповерење у домаћу памет, у домаћу креативност, јер у свим великим пројектима одлучују некомпетентни, а они се радије определе за нешто већ виђено, а то је преписивање или воајеризам. Јер, ако први избаците неки производ, ви сте у предности, а ако сте трећи-четврти, то је већ копирање за које се плаћа лиценца.

... Пример за паралелну употребу ћириличног и латиничног писма који се мени допада, а говори о географском пореклу (Србија) је српски производ, газирана природна минерална вода књаз Милош, на чијој етикети је пласиран назив и ћирилицом и латиницом."

*Оснивач и креативни директор Галерије ИТД (Институт за трансфузију дизајна) на Петроварадинској тврђави

У Новом Саду, 28. јануар 2016. године

51. Др Беба Ракић

Доктор економских наука*

"...Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, када би били свесни да тако подржавају повећање производње и продаје домаћих производа. Потребне су интегрисане маркетиншке активности усмерене ка већој куповини производа означених ћириличним писмом.

... Многи страни изрази имају адекватну замену у српском језику. Међутим, неки страни изрази немају адекватну замену у српском језику, па је неопходна примена туђица и англицизама.

... "Круг оптимизма" делује оптимистично и као дугорочни циљ до кога воде интегрисане активности бројних актера. За стварање и одржавање круга оптимизма потребан је дугорочни процес "стварања и одржавања куће оптимизма" (Србије). Темељи "куће оптимизма" (Србије) су знања свих актера и развијена економија.
Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама није довољно за повећање тражње потрошача и осталих делова приказаног круга оптимизма. Потребне су интегрисане активности на нивоу Владе Србије (усмерене пре свега ка диверсификацији привреде, организација, школа и факултета, медија и потрошача."

У Београду, 1. фебруара 2016. године

* Ауторка је бројних уџбеника из света маркетинга. Последњи издавачки подухват, у коаторству са рођеном сестром, је објављивање књиге о дигиталном маркетингу. Редовни професор на Факултету за пословне студије у Београду. Предаје: Маркетинг, Међународни маркетинг, Дигитални маркетинг и Понашање потрошача.

52. Миодраг Вугделић*

Дипломирани економиста

"...Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мијењају своје навике без обзира на национална осјећања.

... То ми се не свиђа. Многе од тих ријечи имају адекватну замјену на српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима (новинама, часописима, радио и ТВ програмима и слично).

... Можда али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.

... Сигурно, наши привредници би разумјели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје производа коришћењем ћиличног писма на описани начин.

... Тешко, јер треба мијењати укорињене навике, а доминација енглеског језика уз преовладавајуће туђице, утицај Интернета и друштвених мрежа доприносе, нажалост, доминацији латинице.

... Врло оптимистичне, засноване више на жељи него на стварности, биле би утемељене у некој нормалној земљи и здравој економији.

... Не постоји механизам који се може намјетнути употреба ћирилице, чак и назива улица, хотела, ресторана и сличном морају се писати латиницом, ако желимо да странац то прочита и разумије, али зато средства информисања треба што више да користе ћирилицу.

... Тек сада сам постао свијестан да нијесам мој рачунар подесио на ћирилицу него употребљавам ћирилично писмо!

... На међународном - да, ако је исписано само ћириличним писмом.

... Сви документи намијењени иностранству могу се исписати ћирилицом, али се морају испод или изнад исписати и латиницом.

... Да, врло радо, али да претходно и себе дисциплинујем да што више употребљавам ћирилицу, мада данашња техничка средства комуникације то много отежавају."

У Будви, 3. фебруара 2016. године

* Сада пензионер. Прије тога, програмско-комерцијални директор "Јадранског сајма" у Будви. Био главни носилац израде Елабората о оснивању, организацији и програмским акцијама Јадранског сајма. Више година комесар павиљона СФРЈ на Левантинском сајму у Барију. Дипломирао на Економском факултету Универзитета у Подгорици.

53. Др Горан Петковић*

Доктор економских наука

"... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графички и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.
Нисам сигуран да би се продаја ових производа знатно променила. Могуће је да би један тржишни сегмент (требало би утврдити колико велики), реаговао позитивно на наглашавање ћириличног писма на паковању производа. Међутим, не бисмо смели да искључимо и негативну реакцију другог сегмента (опет би требало утврдити коликог), који је склон западним вредностима, називима итд. То и даље не утиче на нешто што је обавеза, а то је постојање назива производа тако да се може написати ћириличним писмом (као што је то, некада, било обавезно по правопису).

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима (новинама, часописима, радио и ТВ програмима и слично).
Не свиђа ми се поплава страних речи али често немам адекватну замену. На пример, сасвим је непотребна реч "менаџмент" (иако се одомаћила, чак и у транскрибованој варијанти), када постоји сасвим пригодна реч "управљање". Међутим, за термин "маркетинг" нема адекватног решења. Надаље, сматрам да студенте морам да упознам са страним изразима (технички речник) како би били спремни да се уклопе у даље школовање или професионални рад. Међутим, то не искључује да морају да знају и српску реч за неки појам, уколико таква реч ил израз постоји.

... То, према ономе како то види економска наука, не би требало да се догоди. Објашњење из теорије међународне трговине је једноставно: боље је да се свако бави оним у чему је набољи и да продајући такве производе остварује највећу могућу додатну вредност него да свако производи, како тако, оно што му је потребно, као у затвореној економији, Са друге стране, при доношењу импулсивних одлука или приликом вагања алтернатива, купац радије узима познат или емотивно близак производ. У том смислу, ћирилично означени производи, али и веб садржаји и слично могу изазвати и несвесне позитивне реакције.

... Кључни корак је први корак. Ако амбалажа на којој се налaзи (и) ћирилични наслов, опис, порука, обраћање ... може да побуди емоције и створи топлину између купца и производа, тражња за таквим производима би могла да се повећа и сви други кораци би логично уследили, Може се експериментисати. Или заиграти. Зачикавати на ову тему ...

... Мислим да нема потребе да се инсистира на вештачком или недовољно јасном утицају ћирилице на директну продају. Ћирилица је наше писмо, баштина коју су нам други оставили и коју смо дужни да чувамо. Ћирилица не мора да буде супститут, она је комплементарна са другим писмом који паралелно користимо. Ћирилица омогућује да истакнемо оно што је наше, или оно што нам је важно.
Ћирилица нам омогућује да се у приватности споразумевамо и преносимо једни другима "оно што је између нас". И још много тога..."

У Београду, 6. фебруара 2016. године

* Редовни професор на Економском факултету Универзитета у Београду. Предаје на курсевима Канали маркетинга, Трговински менаџмент и Трговински маркетинг и менаџмент продаје (основне академске студије), Менаџмент продаје и односа са купцима и Стратегије канала маркетинга (мастер студије). Учествује у извођењу предмета Методологија научног истраживања (докторске студије). Члан је редакције часописа Економика предузећа. Радио је у државним органима, најпре као члан Високог службеничког савета, а затим и као државни секретар од 2007. до 2013. године у министарствима Владе Републике Србије, задуженим за туризам. Био је на специјализацији као стипендиста Фулбрајт фондације на Хофстра универзитету у САД. Члан је Председништва Удружења економиста Србије. Написао је више књига из области трговинског маркетинга, трговинског менаџмента и продаје

54. Јелена Ивановић*

Дипломирани политиколог за међународне послове


"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Мислим да би, осим означавања производа ћирилицом, морала да се покрене и озбиљнија кампања на највишем нивоу која би подизала свест о томе зашто је добро куповати домаће производе.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако у медијима.

... Чини ми се да постоје државе у којима се подстиче употреба националног језика/писма у називу фирми, кроз смањење пореза и слично. Можда и грешим, али чини ми се као елегантан, ефикасан начин за очување језика.

... Нисам сигурна. Чини ми се да је друштво дубоко загазило у тзв. неолиберални капитализам, а он подразумева клањање једном "Богу". Ћирилица је само једна од многобројних претпоставки националног поноса. Све је више оних који сматрају да је национални понос резервисан за назадне, конзервативне, десне...
Чини ми се логичним. Ипак, поред економског заокрета, верујем да је Србији потребан један још виши, свеобухватнији заокрет. И не само Србији. Одличан тест на ову тему објављен је недавно у Политици, на ћирилици: http://www.politika.rs/scc/clanak/347555/Potajno-ali-neumoljivo-ljubav-vlada-svetom

... Неке иницијативе траже време, али мислим да све траже добре, квалитетне људе који ће је спроводити. Ја бих тражила што више таквих.

... Можда би боље питање било: које препреке не видим? Има их и биће их још више. Али то не значи да не треба дати све од себе.

... Можда сте превидели а мени промакло: Веома ме занима колико људи у Србији заправо зна да пише ћирилицу. Када то кажем, мислим на штампану и писану верзију. Треба осмислити мини-тест за испитанике који би проверио право знање. Да се не догоди да због страха од срамоте кажу да знају, као оно..."

У Панчеву, 6. фебруара 2016. године

*Дипломирала на Факултету политичких наука Универзитета у Београду. Новинарка, уредница па главна и одговорна уредница часописа света маркетинга ТАБУ. Сада извршна директорка Огранка ИАА Србија. Све написано је само мој став као појединца.

55. Биљана Ољача*

Специјалиста за пи-ар

"... Потрошачи би приметили новину, али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу тако и у медијима.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.

... Можда али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.

... Ако би ова иницијатива заживела могли бисмо говорити да ли би масовнија употреба ћириличног писма могла да поприми елементе националног поноса.

... "Круг оптимизма" с правом носи ово име, јер би у случају да се сви ови кораци реализују, сви би били задовољни: и потрошачи, и привредници, и држава. Како би ово, евентуално, постало стварност, није само довољно стварање одговарајуће атмосфере кроз средства јавног информисања и формирањем позитивног јавног мњења, него много већи кораци.
Пре свега, обавестити све привреднике у Србији о почетку овог пројекта - иницијативе и тражити од њих повратну информацију да ли би желели да се прикључе овој иницијативи? Уколико то за привреднике не буде превелик издатак, и уколико се изјасне у позитивном смислу за учешће у овој иницијативи треба о свему обавестити медије који би могли обавестити циљну групу (потрошаче у Србији) о овој иницијативи и позвати их да више купују домаће производе обележене ћириличним писмом. На тај начин ће бити остварена два циља: већа продаја домаћих производа и чување од заборава ћириличног писма.

... Могуће препреке у реализацији пројекта су: додатни трошкови којима би привредници били изложени мењајући исписе на амбалажи и промотивним материјалима из латиничног у ћирилично писмо, сумња привредника да би им оваква промена могла донети већи профит, устаљена неспремност појединих домаћих привредника за било каквом променом у досадашњем пословању ..."

У Београду, 9. фебруара 2016. године

* Дипломирала на Економском факултету Универзитета у Београду. На истом, завршила последипломске специјалистичке студије за односе с јавношћу и стекла звање "Специјалисте за односе с јавношћу".

56. Др Миливоје Павловић*

Доктор наука о књижевности

"...Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.

... Сигурно, наши привредници би разумели и прихватили понуђену шансу повећања обима производње и продаје производа коришћењем ћириличног писма на описани начин.

... Масовнија употреба ћириличног писма, посебно у јавном комуницирању (што је шири појам од службене употребе језика и писма) помоћи ће да се превазиђе конфузија и осећање мање вредности које примећујем код многих наших грађана којима се чини да продукти западне цивилизације надмашују све што стиже са других страна света, а нарочито оно што долази са домаћег буњишта. Слажем се с оним малобројним ствараоцима с нашег тла - посебно с Мићом Данојлићем - који мисле да је слаб положај ћирилице у друштву - не само у тржишним комуникацијама - одраз озбиљне кризе колективног идентитета, дајући латиници ако не искључиви оно свакако виши цивилизацијски статус, поједини наши јавни радници, међу њима и бројни медијски посленици, можда и нехотице саучествују у духовном поробљавању чије су последице несагледиве.

... Ово занимљиво графичко решење осветљава само део проблема. Волео бих да Ваш круг обухвати и духовну, односно социокултурну димензију проблема, иако знам да то није лако нацртати.
Широка друштвена акција за бољи положај ћирилице треба најпре да обухвати школски и медијски простор. Ако погледате какве поруке чекају наше најмлађе у вртићима и основним школама, и с каквом радозналошћу се многи наставници односе према тзв. идентитетским питањима, потом, како је неповољан положај ћирилице у високом школству. На пример, у латиничном писму уџбеничке литературе, или у програмима ликовних академија, где ћирилице нема довољно ни у предметима које се баве писмом као основом - сложићете се да млаким и кампањским акцијама не можемо довести до жељеног преокрета. Прочитао сам да се у Хрватској пет државних или парадржавних тела баве идентитеским питањима; код нас не видим ниједно...

... Нисте питали за одговорност наших колега у маркетиншким, огласним и пи-ар агенцијама. Оне су готово у потпуности крштене страним именима, пре свега енглеским. У неким именима ни тај енглески није правилан. Посебно су смешне ситуације у којима је понеко светлеће тело на њиховим улазним вратима прегорело, па добијама склопове више тужне него смешне. Дизајнери који раде у тим агенцијама такође мисле да се ћириличним писмом не могу јасно изратити сложеније огласне поруке и мисли, нити називи појединих производа. Ценим допринос људи окупљених око часописа ТАБУ и известан помак до кога су довеле акције неуморног Жозефа Лончара, али сам поражен сазнањем да већину наших колега ова тема не дотиче, а камоли да су спремни да сами засуку рукаве и дају свој креативни допринос, како би се неутралисали погубни ефекти графичке опреме, а тиме и смене базичног културног кода нашег народа."

У Београду, 10. фебруара 2016. године

* Студије српског језика и књижевности завршио на Филошком факултету Универзитета у Београду. Магистрирао и докторирао науку о књижевности. Декан Факултета за пословне студије и проректор Универзитета Џон Незбит. Аутор уџбеника "Односи с јавношћу" (осам издања), "Оглашавање у медијима" и "Пословна кореспонденција".

57. Љубица Балаћ*

Новинарка, уредница

"... Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске рпивреде.
Мислим да би сигурно утицало на оне којима је битно истицање националних осећања и на оне који желе да утичу на побољшање продаје домаћих производа. Уколико то не буде пратио и жељени квалитет тих производа, мислим да промена писма неће имати дугорочан утицај ни, самим тим неће се остварити жељени ефекат.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима.
Мислим да и даље треба да постоје места на којима треба неговати наш језик. Ако нећемо ми, ко ће? Мислим на медије и на установе културе, али такође видим и многа друга места на којима треба бити отворенији према трендовима.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.
Уколико би квалитет тих производа био задовољавајући, или, уколико бисмо добрим оглашивачким активностима успели да уверимо кориснике услуга да тај квалитет (већ) постоји.

... Можда. Али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.

... Мислим да је сам појам националног годинама уназад попримио негативну конотацију, чиме и настојања да се очува ћирилично писмо, да се оно, пре свега, више користи, трпе. Када би се јасно указало да није реч о крајности, већ о потреби и важном обележју једног народа, ћирилица би, коначно, смакнула тај "терет" који јој је наметнут и добила би заслужено место.

... Уколико би сви елементи синхронизовано радили у корист тог циља, предано и дуго, верујем да би се створила таква - пожељна атмосфера. Нажалост, мишљења сам да да би разни политички интереси кад-тад, на неком месту, прекинули тај ланац.

... Немам бољу нити јаснију препоруку од било које до које сте и сами дошли. Надам се само да ћете пронаћи довољно људи да се у томе и истраје.
Политичке интересе који бескрупулозно већ сада коче бројне добре и за земљу важне идеје и решења.

... Драго ми је да таква иницијатива постоји, да сте осмислили јасне циљеве и стратегије, ма колико ми тренутно деловали неостварљиво, због самих људи којима, често, лични интереси буду испред општих."

У Петроварадину. 15. фебруара 2016. године

* апсолвент психологије, блогер, текстер, тренер у медијима

58. Др Драган Никодијевић*

Професор на Факултету за културу и медије Универзитета Џон Незбит

"...Ћирилица нам, дабоме, нигде није, нити може бити сувишна. Не може бити ни тамо где њеном употребом непосредно означавамо односно истичемо национално порекло производа. Писмо је наше а наши су и производи...Загрејало би то многа срца. То је лепа страна приче о могућој употреби ћирилице у тржишним комуникацијама. Мало је то, нажалост, и за претпоставку а камоли чвршће веровање да би преоријентација на употребу ћирилице могла да оствари битнији утицај на унапређење српске привреде. Тржиште није терен емоција већ суровог надметања и прагматичних интереса. Давно су на овим просторима изгубљене многобројне тржишне утакмице а терен олако препуштен страним такмацима и њиховим производима и услугама. Вишедеценијским истрајним маркетиншким кампањама потрошачи су усмеравани ка туђим робним маркама. Истине ради, треба признати и следеће: да ли ми, посебно у новије време, имамо ишта озбиљно и конкурентно да понудимо на тржишту роба и услуга – ма каквим писменом га означили.

...Тржиште је само један у низу сегмената друштвеног и привредног живота на којем су глобализација, американизација, мекдоналдизација... утиснуле свој печат. Унутар таквих процеса континуирано се градио и снажним каналима дистрибуције (нарочито посредством интернета) наметао и један нови лингвистички поредак у којем је успостављена неоспорна супремација енглеског језика а са њиме и латиничног писма.

... Свако затварање домаћег тржишта изазвало би сличне реакције односно контрамере на другим странама. Дакле, принцип конкурентног и отвореног тржишта, расположивог за проток роба најразличитијег порекла је један од виталних принципа савременог привређивања у целом свету.

... На ово питање се не може дати другачији одговор од оног који је понуђен у вези са питањем бр.1.

... Склон сам да на ово питање одговорим новим питањима: Знамо ли ми уопште шта чини матрицу наших националних вредности; који су то садржаји ''начертанија'' времена у којем живимо? Када би то знали онда бисмо могли да промишљамо и о реализацији: ћирилица - национални понос!

... Ово је одиста круг оптимизма. Колико је, међутим, тај оптимизам реално утемељен уколико је замајац тражњи, а тиме и читавом оптимистичком циклусу само ћирилица?! Има ту прилично места и песимизму.

... Истрајавати, истрајавати...неодустајно!

... Можда трошковник који би подразумевала ова трансформација, али још више укорењене навике.

... Храбро напред!"

У Београду, 22. фебруара 2016. године


* Декан Факултета за културу и медије Универзитета Џон Незбит

59. Јасна Ђорђевић

Мастер комуниколог

"... С обзиром на то да је домаће тржиште исувише мало, сматрам да означавање производа употребом ћириличног писма не би могло да допринесе његовом развоју и напретку. Али, такође сматрам да би то ипак требало урадити, не само због истицања националног идентитета производа, већ зато што ћирилица, као званично писмо у Србији, треба да буде истакнута на свим производима домаће производње, а нарочито на аутентично српским производима као што је, на пример, ајвар. Ако могу Руси и Грци, зашто не бисмо могли и ми.

... У Србији је последњих година коришћење „туђица“ постало тренд. Већина послодаваца, менаџера и људи који се баве маркетингом, у жељи да покажу своју стручност, користе англицизме и речи које су преводиве на наш језик, али које нису „ин“ у пословним круговима. Нажалост, то је попримило толике размере да су туђице постале неизоставан део свакодневног говора, па све чешће сусрећемо имена фирми и компанија исписане на латиници, на енглеском језику или, још горе, транскрибоване тако да немају никаквог смисла. Ћирилица је у целој тој причи потпуно скрајнута, јер норме диктира оно што је актуелно и модерно. С друге стране, у оглашавању се употреба „туђица“ често користи за прикривену манипулацију корисницима производа који се оглашава. Зато би требало настојати да речи за које постоји замена у српском језику постану део пословног говора, али такође треба избегавати превођење појединих „туђица“ на српски језик уколико за њих не постоји адекватна замена.

... Не, будући да је наше тржиште слободно. За заштиту домаће привреде требало би да се користе механизми предвиђени за то, попут царине и пореза.

... Не, јер људи у Србији, нажалост, потцењују значај ћирилице, тако да домаћи привредници не би имали подршку купаца, која је од изузетног значаја за успех читавог тог процеса.

... Сматрам да може попримити елементе националног поноса, али само ако се спроведе додатна кампања која ће популаризовати ћирилицу и представити је у том светлу.

... „Круг оптимизма“ је, по мом мишљењу, идеалтипска ситуација, односно шема на којој је приказан логичан след ствари. Међутим, ми смо далеко од те идеалтипске ситуације. Она се може променити, иако ће тај процес тећи споро. Требало би кренути са одређеним друштвеним променама, у читаву причу укључити и средства информисања, али до битних промена неће доћи све док се неке ствари не коригују у самом систему.

... Пре свега, неопходно је скренути пажњу на значај ћирилице као писма и то свакодневно понављати јер ће се само тако повећати свест код људи који су, у овим околностима, заборавили њен значај. Такође би било добро увести правило коришћења ћирилице у обележавању производа домаће производње и посредством медија масовног комуницирања ћириличном писму дати приоритет, али и довољно простора.

... Највећа препрека у реализацији овог пројекта, по мом мишљењу, је недовољна мотивисаност људи да се посвете проблему мале заступљености ћирилице. Чини ми се да смо постали превише незаинтересовани за питање које је од изузетног националног значаја и да је управо та незаинтересованост и ослањање на оно што је у датом тренутку модерно највећа препрека у реализацији овог пројекта.

... Не бих ништа додала, само бих вам пожелела много среће и успеха у даљој реализацији."

У Београду, 20. фебруара 2016. године

60. Петар Стакић*

"...Потрошачи би више куповали производе означене ћириличним писмом, свесни да тиме подржавају могуће повећање производње и продаје националних производа српске привреде.
Иако сам доста размишљао о понуђеним одговорима, означио сам ипак да би потрошачи више куповали производе означене ћириличним писмом. Међутим, до тога неће доћи само пуким променом писма на амбалажи већ и додатном кампањом према јавности којом се објашњава због чега се на производима користи ћирилично писмо и какве добробити произилазе од куповине домаћих производа.
Такође, изабрао сам овај одговор јер пракса препоручивања националних производа, тј. изграђена свест о њима постоји и у многим развијеним државама Европе. На пример, једна од њих је и Аустрија. Дубоко верујем да смо способни да временом размишљамо исто као и грађани тих држава.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало бих их избегавати. Како у свакодневном животу тако и у медијима.
Не допада ми се када се користе у претераној мери. тј. у моментима када за испољавање мисли постоје сасвим адекватни изрази на нашем језику. На пример, не морамо рећи "event" већ догађај, дешавање, прослава и слично. Али, неке енглеске речи нам звуче значајније, уз њих изгледамо паметније, па када кажете "event", то би требало да подигне значај самог дешавања.
Са друге стране, постоје речи које је једноставније изговорити на енглеском јер једноставније објашњавају једну целину. И то је у реду, језик се и сам по себи развија, допуњује и усваја нове изразе. Али у томе никако не би требало претеривати.
Када је реч о пословној употреби, највише се енглески изрази користе у ИТ компанијама, понекад сасвим оправдано, понекад без очигледнијег разлога. Потребно је пронаћи баланс и максимално користити разноврсност нашег језика. А онда, уколико због недостатка адекватнијег израза у послу закочимо, сасвим је у реду и послужити се енглеским изразом који је у тој индустрији универзалан.

... Можда, али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.
Не бих могао са сигурношћу да кажем. Можда, уколико би добили неке пореске олакшице или слично. Наравно, говоримо о производима који се пласирају на домаћем тржишту. На страна тржишта сумњам да је исплативо пласирати робу у ћириличној амбалажи. Мада, можда и то прође као нека егзотика. Имамо искуства наших комшија Бугара или географски нешто даљих Руса. Вредело би простудирати њихова искуства по овом питању. Мада, они ни изблиза нису занемарили своје национално писмо као ми. Напротив.

... Обезбедити медијску подршку којом би се ширио значај употребе домаћег писма у овом контексту и јасно објасниле све предности језика, писма и концепта "купујмо домаће".
Дефинитивно, изабрати и неке познате личности које би биле промотери ове акције, али оне које заиста верују у идеју.
Никако не напустити образовне институције, од основних школа до факултета, али не да би их и тамо само учили писмо, јер се то подразумева, него им објаснити контекст ћириличног писма на производу, шта он представља и због чега је добро да је ту. Из тих институција ће излазити школовани људи који неће имати дилему да ли да користе ћирилицу."

У Панчеву, 24. фебруара 2016. године

* У фирми Infostud ради на пословима односа са јавностима.

61. Др Зоран Миливојевић

Психотерапеут

"... Многи људи и не примећују да ли је текст на српском написан ћирилицом или латиницом. Да би ћирилица постала "фигура" коју опажамо и престала да буде "позадина", потребно је да је учинимо приметном. Дакле, прво је потребно наше људе "научити" да примећују ћирилицу, па ће тек онда доћи до веће потрошње таквих производа. Да би до тога дошло, потребна је маркетиншка акција као што је ова. Можда би сви производи који су означени ћирилицом требало да буду означени неким симболом, неком истоветном марком, као што је слово "Ћ" које је симбол ове акције, или неку другу ознаку која асоцира на ћирилицу или Србију. Прво би требало спровести акцију која би овај симбол "напунила" позитивним значењима и асоцијацијама са оним што је најбоље из наше земље. На пример, природне лепоте, познати спортисти, итд.требало би деловати тако да тај симбол, на пример "Ћ" постане не симбол већ Србије.

... Током периода социјализма, а могуће и раније, код нас се формирао став да је наше лошије, мање квалитетно и лепо, од онога што нам долази из иностранства. А како је тај став део менталитета наших потрошача, маркетиншки је трик да им се домаће ствари протуре као стране. Стране речи, поготову код оних који не говоре те језике, делују примамљиво и вероватно утичу на већу продају. У том смислу разумем пословне људе чији је једини интерес да преживе у борби с конкуренцијом и остваре профит, али у ширем смислу то није добро и означава веома низак степен нашег самопоштовања.

... Наравно да би могло. Али ми се чини да наши људи почињу да цене нешто што је произведено у Србији тек онда када за тај производ интересовање покажи странци, тојест када се добро продаје у иностранству.

... Верујем да би могло, иако не знам у којем степену. Али, ако би се водећи произвођачи договорили и ако би кренула кампања типа "купујем на ћирилици", и ако би она трајала довољно дуго, верујем да би се примениле навике домаћих потрошача.

... Мислим да не може. Разлог је што не постоји нити изграђена национална свест, нити позитивна слика о себи. Другим речима, не постоји довољно развијен национални понос. Томе треба додати и појаву аутошовинизма и гледиште да свако инсистирање на позитивним националним садржајима јесте некакав екстремни национализам. Мислим да не може писмо помоћи да се изгради понос, већ да се понос, који већ постоји, изражава као одбрана писма као важног дела индентитета. Оно што мислим да може јесте да се ћирилица формира као нека врста националног отпора све бржем губљењу националног идентитета, Дакле, више је видим у вези са пркосом, инатом, него са поносом. Али и такав мотив може бити добар за почетак.

... Шема је логична и остварива, и јако ми се допада. Али и ту сам песимистичан јер ми се чини да је потребна сагласност разноразних друштвених субјекат како би се она остварила. Другим речима, она може да функционише у организованијем друштву. Верујем да би упознавање широког броја људи са овом шемом могло да допринесе промени визије будућности. А то би, онда, могло да допринесе бољој организацији.

... Стратешка сарадња са неким водећим медијем. Ако су то новине, онда оне које излазе на ћирилици. Људима треба јасно представити зашто је добро за заједницу и за њих да купују ћирилично означене производе. Циљ је да се осете добро зато што купују ћирилично, тојест домаће.

... Пројекат има пуно "меканих тачака" које дозвољавају погрешну интерпретацију, што значи да ће се појавити противници који ће га јавно нападати.Од тога да је против слободног тржишта и конкуренције, па до тога да је то више или мање прикривени српски национализам. Главни проблем видим у једној врсти колективног самопрезира којег је тешко превазићи, јер је успех пројекта занован на претпоставци да већ постоји позитивна колективна слика о себи.

... Требало би размислити како да се овај пројекат окрене младима, како да се они активно укључе у спровођење пројекта."

У Новом Саду, 26. фебруара 2016. године

62. Снежана Самарџић Марковић

Генерални директор Директората за демократију Савета Европе

"... Свака помоћ српској привреди је добродошла! А најбоља, рекла бих хитна, помоћ долази од најприврженијих. Верујем да је нашим грађанима драга ћирилица - а сигурно би им био драг и успех српске привреде јер је то и њихов успех. Отуд мислим да претпоставка није без основе и поздрављам иницијативу. Тешко је унапред знати ефекат али вреди пробати, измерити утицај на неколико примера, а онда, ако се покаже да је резултат позитиван, кренути у ширу примену.

... Наш језик је богат и волела бих да се пре увођења туђица прво ископа то "рудно богатство".Треба имати и меру и не плаћати прескупо и безразложно данак глобализацији. Кад неко претера у томе, ја изгубим свако интересовање да слушам, или читам. Чак ми буде и одбојно. Са друге стране, има неких трагикомичних покушаја насилног "превођења" - који су завршили у вицевима.

... Добри закони су добродошли да уведу ред и подстичу здравље наше привреде али се само прибојавам да протекционизам не смањи квалитет. Ако бих могла, ја бих обрнула поглед и улагала што више да ми подстакнемо извоз. За то постоји гомила препрека споља али, што је страшније - и изнутра. Понекад је у Србији теже преместити два папира из фијоке него конвоје са северне на јужну границу (или обрнуто). Ако се маштовито користи, ћирилица може бити важан део део привлачног дизајна, баш онај детаљ разлике и препознатљивости на страном тржишту.

... Тренутно живим у Француској, живела сам и у Норвешкој (а и другде на краће време). Свуда видите производе са заставом земље, видно истакнуте на амбалажи (није ли ово француска туђица!). Нисам научно пратила да ли је то аршин за мерење успеха код муштерија, али, очигледно је, то је некоме важно. Иначе не би било тако видно обележено. Ћирилица је топао и ненаметљив начин да се таква порука пренесе. Такође - зашто само на домаћем тржишту?

... Ех, да је само до ћирилице да побољша оптимизам и национални понос! Али да додам - не видим како би ћирилица ту могла да штети!

... Круг вам је прилично тачан, ево и могућег примера: када сам била министар спорта,м питали су ме неки страни министри и амбасадори - како то Србија на величину становништва има толико успеха у спорту. Увек вих рекла: осим доброг министра, имамо и неке тајне! На пример, стручно знање, природне диспозиције, али и посебну храну и воду. Дајте вашим спортистима наше малине, Мивелу или Књаза, Плазму, а богме и шљиве из Осечине, доведите наше стручњаке код вас, доведите своје спортисте код нас на припреме, на лекарске прегледе у Републички завод за спорт, увезите, понекад, и нашу публику да бодри, па да видите успеха! Уз примесу шале, идеја је била да "брендирамо" српски спорт, да се на ту, позитивну причу, наслони и део привреде (на пример, уведе се ознака за квалитет "храна шампиона", уз услов да део прихода иде у спорт. То није наивно ако се на томе системски ради.

... Можда везати ћирилицу и неку позитивну вредност, на пример "био" производи - традиционални или модерни - здрава храна се може системски везивати за ћирилицу. Не знам имамо ли неку "ћириличну обсерваторију" која, на годишњем нивоу, мери некакав однос ћирилице и комерцијалног успеха."

У Стразбуру (Француска), 3. марта 2016. године

63. Бранислав Гулан

Новинар, публициста и књижевник

"... У транзицији, српска привреда која је, некада, била на врхунском нивоу, потпуно је уништена, разорена и опљачкана. Дакле, све смо уништили и сада хоћемо да то обновимо, бар делимично. Ту обнову покушавамо да прикажемо као велики успех владајућих партија! Привреду покушавамо да бар вратимо на ниво из 1989. године, али и то иде тешко и споро. Данашња привреда налази се на трећини производње из тог времена. То ми личи на исправку у новинама. Односно, када с еса петнаестог спрата проспе јастук са перјем а после га скупљамо!
Дакле, употреба ћириличног писма нам може користити ако нашу робу продајемо дијаспори у свету, где има више од четири милиона људи с ових простора! Још увек се у Србији наши људи пре "залепе" за страну него зас домаћу робу. Такво понашање је остало из времена када смо били сиромашни и у великим кризама. Последње време је била - економска блокада.
Мислим да би чак више врста и садржаја користи имала употреба ћириличног писма. Подржавам ову акцију. Колико год помогне српској привреди, добро је. Дакле, све што је, до сада, водио Жозеф Лончар, имало је резултате - па ће и ова акција допринети постепеном опоравку привреде.

... Привредници са "ташном и машном" највише употребљавају туђице, мислећи да ће им то донети брз успех и продор на тржиште.На тај начин који је, верујем, погрешан, покушавају да докажу како много знају. То се највише примети у називима фирми, често и на производима, на амбалажи. у огласним порукама. Мислим да на "те начине" утичу на уништавање српског језика и ћирилице. Себи лично власници таквих и тих фирми и производа само привидно подужу углед. Пословни успех може бити само тренутан!

... Тржиште мора остати отворено али је потребно и пронаћи "рецепт" како да се смањи увоз производа којих имамо довољно из домаће производње. Била би двострука корист: смањили бисмо непотребан увоз а успешније продавали оно што смо сами произвели.

... Српска привреда је уништавана деценијама, па је, аналогно томе, потребно и више деценија да би се она опоравила. Дакле, ако би се домаћи привредници подржали у акцији повећања производње и продаје артикала означених ћириличним писмом, то не би одмах донело резултате. Али ... Потребно је да народ прво ради, да зарађује, односно да има пара како би могао да купује. Тек тада, домаћи производ означен ћириличним писмом, могао би да га привуче, али да се, претходно, потврди са квалитетом.

... Масовније коришћење ћириличног писма може да поприми елементе исказивања националног поноса само ако би таква акција трајала непрекидно. Више деценија. Акција не сме да буде кампањска. Треба применити народну "само тиха вода брег рони!"

... Народ је преокупиран умећем преживљавања. Потребно је да се прво опоравимо кроз домаћу производњу па онда да, тихо, кренемо и у духовни опоравак нације, коришћењем и ћирилице у тржишним комуникацијама. За то је потребна и стална едукација на свим нивоима. Да бисмо постигли оно што ова активност тражи, потребан нам је оптимизам на дуже време.

... То ћемо постићи ако дође до стварних промена: у саставу и усмерењима владе и њених органа, у начину размишљања на свим нивоима, посебно у привреди. Њу треба да воде људи национално опредељени, који ће се богатити примерено оствареним променама у друштву и њеног јачања. Потребно је да креатори економске политике буду отворенији за све сугестије које долазе, пре свега, из народа.
Стране инвестиције су добродошле али Србија не сме постати "пустиња" без песка и страна колонија. Дакле, верујем у ону народну "у се и у своје кљусе".
Потребна нам је нова, садржајнија, примеренија социјална и аграрна реформа, уз њу и развојни пројекти од националног значаја. То могу извести наши, добро информисани људи који прате, разумеју и добро закључују о светским токовима. То нам, најбрже, може донети опоравак.

... На том путу треба укључити и сва средства јавног информисања. Треба их привући, придобити и стимулисати како би разумели и добро тумачили активности у свим фазама. Да би грађани Србије били изворно информисани. За све то је потребно да постоје и одређене подршке од врха ка доле па ће, онда, бити о обрнуто. Постојаће јединство мишљења и акције. То неће бити облик једноумља већ јединство у плурализму мноштва различитих интереса.
Ако се тако будемо понашали и радили, живот ће сам пронаћи место ћирилици и у тржишним комуникацијама."

У Новом Саду, 7. марта 2016. године

64. Стефан Ивановић*

Дипломирани правник

"... Потрошачи би приметили новину али употреба ћириличног писма не би била од утицаја на промену одлуке о куповини у корист ликовно-графичких и текстуално опремљених производа ћириличним писмом.
Употреба ћирилице у тржишним комуникацијама је ствар од јавног значаја у смислу чувања националног идентитета и развијања нематеријалне културе и то је ствар коју ће потрошачи ценити и у којој ће желети и сами да учествују.
Сама примена ћирилице од стране компанија на амбалажи и у тржишним комуникацијама неће бити довољна да промени навике потрошача, уколико се и суштински компаније не баве пројектима тзв. друштвене одговорности. Тек уколико су производи конкурентни у погледу цене и квалитета а компаније препознате да искрено помажу пројекте од значаја за локалну заједницу и српску културу, употреба ћирилице ће дати резултат.

... Свакако, увек треба тежити домаћим изразима.

... Можда, али само кроз дугорочни процес развоја домаће привреде и предузетничког духа.
Не можда, него сигурно да - кроз развој домаће привреде и предузетничког духа. С друге стране, потребно је системски се бавити изградњом новог имиџа Србије на иностраним тржиштима, који ће дати замах и извозу српских производа чувених робних марки и других.

... Употреба ћирилице може бити шанса за домаће произвођаче. Национални понос је нешто што има потенцијал да покрене велике промене.

... Да се иницијатива прошири на јачање односа према домаћој култури у сваком погледу, где би употреба ћирилице била логична надоградња."

У Београду, 14. марта 2016. године

* Директор Агенције за маркетинг стратегију е-Плус Маркетинг Центар у Београду

65. Taмара Скроза

Новинарка

"... Не верујем у тaкву тезу. Кaо потрошaчицa, a смaтрaм дa нисaм просечнa у смислу поштовaњa језикa, писмa и трaдиције, уопште не обрaћaм пaжњу нa коришћење ћириличног, односно лaтиничног писмa нa производимa. Из те перспективе, није ми јaсно зaшто би ико повезивaо употребу овог или оног писмa с нaционaлним, или било којим другим пореклом производa. Овдaшњи потрошaчи - колико могу дa проценим сa свог лaичког стaновиштa - дaлеко више пaжње посвећују цени производa, него било чему другом. Примећују и естетику пaковaњa, нaрaвно, aли не верујем дa писмо у томе зaузимa нaрочито вaжно место. Ћирилично писмо ће неке од њих мождa привући кaо ознaкa "српског", aли ће одлуку о куповини ипaк донети сaмо и искључиво нa основу цене и/или квaлитетa производa, евентуaлно нa основу пaковaњa и aгресивности реклaмних кaмпaњa.

... Немaм ништa против туђицa уколико се прaвилно користе и уколико се користе сaмо тaмо где је неопхдно. Смaтрaм дa је језик "жив", дa се свaкодневно мењa у односу нa потребе и дa гa туђице - гледaно нa дуже стaзе - сaмо оплемењују. С друге стрaне, aко их употребљaвaмо непрaвилно (непрaвилно исписaне, непрaвилно примењене), то добијa кaрикaтурaлну димензију и потпуно губи смисaо. Тaкође, није ми прихвaтљивa употребa туђицa у ситуaцијaмa у којимa постоји српскa реч зa исти термин: aкцијa уместо снижење, сaле уместо рaспродaјa, социјaлне уместо друштвене мреже, итд.
Међутим, смaтрaм дa је тaкође вaжно дa се не држимо српских изрaзa по свaку цену дa "нa силу" покушaвaмо дa "преведемо" стрaне речи и изрaзе, кaо што је нпр. урaђено у Хрвaтској.

... Дa, смaњење увозa неких производa свaкaко би могло дa утиче нa домaћу производњу, зaпошљaвaње и комплетaн економски положaј Србије. Ту, нaрaвно, мислим пре свегa нa пољопривредне производе - свиње (које се увозе толико, дa то већ озбиљно прети дa уништи домaће свињогојство), млеко, млечне прерaђевине, воће и поврће. У том смислу, порaжaвaјући су подaци дa Србијa увози бели лук, кромпир или крaстaвце - трaдиционaлно домaће производе, зa чији увоз не постоје никaкви логични рaзлози.
Но, пре свегa тогa, неопоходно је дa домaћи произвођaчи добију aдеквaтне услове зa производњу, дa буду ослобођени непотребних нaметa и дa им се нa све друге нaчине помогне дa буду конкурентни увозницимa, чије су тржишне цене нaјчешће ниже. То би омогућило дa домaће тржиште буде доминaнтно покривено српским производимa, и то не сaмо пољопривредним, већ и текстилним, техничким, хемијским итд.

... Искрено, не видим aпсолутно никaкву повезaност између нaционaлног поносa и ћириличног писмa. Волим ћирилично писмо, aли оно је нaшем језику и духу у суштини прилaгођено исто онолико колико су писмa других нaродa и језичких групa прилaгођенa њиховом. У том смислу, у њој зaистa не видим ништa толико уникaтно, дa бисмо тиме посебно морaли дa се дичимо.
Онa јесте део нaционaлног идентитетa, историје и културе, aли не би је требaло уздизaти нa ниво култa и нечегa што је неприкосновено. Прaво је богaтство што они којимa је српски мaтерњи језик, могу истовремено дa користе ћирилицу и лaтиницу - зaпрaво, бaш у томе видим нешто посебно, сaсвим специфично зa нaс, пa чaк и нешто чиме бисмо могли дa се поносимо.

... Проблем постоји у сaмом стaрту. Круг не може дa почне повећaном потрошњом. Кaко, којим средствимa може дa се повећa потрошњa, кaдa је привредa у рaсулу, a потрошaчко друштво сведено нa једaн проценaт оних који чине друштвену елиту? Ако, пaк, први корaк - премисa - није aдекaвaтaн, тешко дa можемо било штa дa очекујемо и од остaткa кругa.
Смaтрaм дa је у Србији неопходно зaпочети од побољшaњa квaлитетa производње и олaкшaњa условa зa производњу, што би изaзвaло порaст извозa, зaпошљaвaњa, итд. Тек нa крaју, били би конaчно створени услови зa повећaну потрошњу и у том тренутку би сценaрио прикaзaн у овом кругу био могућ.
У том смислу, нисaм сигурнa нa штa би "средствa информисaњa" и "формирaње позитивног јaвног мњењa" зaпрaво требaло дa утичу. "Средствa информисaњa" и "формирaње позитивног јaвног мњењa" у овој облaсти могу дa имaју ефектa у богaтим друштвимa, којa је неопходно сaмо мaло "преусмерити". Српско друштво је економски и нa свaки други нaчин девaстирaно, пa би пропaгирaње мерa које зaхтевaју већу потрошњу кaо предуслов зa привредни рaзвој зaпрaво предстaвљaло зaвaрaвaње јaвности. Промене у друштву требaло би дa почну од темељa - комплетном системском реконструкцијом школствa, економије, привреде итд, a не од кровa.

... Ценим вaшу инцијaтиву, бaш кaо и свaку другу којa промовише било који aспект језичке културе. Смaтрaм ипкa дa би, у склопу промоције ћирилице у тржишним комуникaцијaмa, требaло дa се нa неки нaчин промовише и писменост кaо тaквa. Онa, нaрaвно, зaвиси од системских реформи, aли свaкaко имa просторa и дa се пропaгирa кроз рaзличите пројекте и aктивности.
У држaви у којој је трећинa стaновништвa функционaлно неписменa (о чему говоре стaтистике), тешко је очекивaти дa већa употребa једног писмa може битније дa утиче нa било штa, пa и нa тржиште и привреду."

У Београду, 20. марта 2016. године

66. Валерија Сабо*

Arbertsformedlingen

"...До сада нисам приметила, тачније речено, до моје тридесете године старости када сам се изселила из Србије, да постоји свест о куповини домаћихпроизвода у Србији. Напротив. Није ми познато данашње стање у Србији и како се потрошачи односе према српским производима. Ако нема промене, онда само могу да узвратим питањем: где је см исао ћирилице ако грађани Србије радије купују стране него домаће производе.
Док је у Србији куповина страних производа нека врста статусног симбола, у Шведској је обрнуто. Домаћи производи су скупљи од страних, то је прави, статусни симбол и ознака за нешто најбоље што се може купити. Нарочито куповина локалних производа. И ово није само прича. Овде се верује и понашасе у складу са тим. Није примерено упоређивати ове две земље, ипак су огромне разлике у свему.

... Промене у језику се неминовне. Одсликавају друштво у коме живимо. То не оправдава коришћење страних речи и израза уколико постоји српска реч заисто. Што се тиче коришћења језика у оглашавању, можда то само показује образованост оних који пише те поруке или оних који наручују те огласе? Тренд је присутан у свету па Србија није изузетак.

... Не. Србија је изгубила ту битку и било би паметније извозити оно чега (још) има: памет, услуге и слично. Знам да у Србији постоје фирме које пружају услуге страним фирмама али би их требало још више подстицати. Србија има сјајне програмере. На жалост, немају техничких и технолошких могућности да у Србији развијају производе новог доба: апликације и сличне дигиталне услуге.

... Не разумем питање. Ћирилица је српско писмо. Не видим разлоге ни за понос. Нити за срамоту."

У Hogskolovan iBoras, 13. марта 2016. године. Усаглашено 20. марта.

* Занимљива тема и драго ми је да се неко ухватио у коштац са питањем. Не чуди ме да сте то Ви, напротив, чини ми се да сте, у потпуности, права особа која треба да се бави овим проблемима. Наравно да треба и да би требало више користити ћирилично писмо и неговати језик али, пре тога, требало би утицати и на потрошаче - да цене и воле своју земљу. На прави начин. Да престану са прљањем и нарушавањем своје околине. Уколико би то постојало, Ви не бисте имали данас овај пројекат.
Верујем да у Србији још увек има паметних људи који могу да извозе своју памет на многе начине. Штета што и овај воз пролази а Србија не путује са њим.

67. Др Урош Дојчиновић*

Музичар, музиколог, композитор, педагог и публициста

"... Потрошачи би наставили са куповином оних производа на које су већ навикли, без обзира на земљу порекла и не би били спремни да мењају своје навике без обзира на своја национална осећања.
Мислим да није могуће дати само један одговор и да би се, бар у почетку, преплитало 2. и 4. тврђење. Сматрам да су процеси перцепције и одлучивања код домаћих потрошача изузетно комплексни и да се у многоме ослањају на већ устаљене навике и критеријуме који су учвршћени захваљујући различитим параметрима, често врло површним и не утемељеним у реалности.

... То ми се не свиђа. Многе од тих речи имају адекватну замену у српском језику и требало би их избегавати. Како у свакодневном животу, тако и у медијима (новинама, часописима, радио и ТВ програмима и слично).
Апсолутно би требало ставити акценат на домаће речи и њихове склопове. Пренаглашена употреба страних термина је на српском простору већ досегла степен апсурдног, најблаже речено учинивши свакодневну комуникацију најчешће смешном.

... Да, јер се тако утиче на платни промет са светом и смањује одлив девизних средстава.
Свакако, али не само зато што би такав систем домаће производње смањио одлив девизних средстава већ много једноставније, мобилисао би далеко већи део домаћих производних снага, отворио нове перспективе и, свакако, вишеструко повећао могућност за стварање нових радних места.

... Можда али претпоставља синхронизацију са много других функција у друштву.
Вероватно, мада је по мени извесно да би успостављањем другачијег приступа, који је обухваћен мојим одговором у питању број 3. па, у складу с тим проширивањем свеукупне домаће производње и увођењем нових производа, паралелно и континуирано пласирање истих на тржишту, које би текло ћириличним писмом дало резултате само по себи.
Свакако, и безбројни примери који сведоче у прилог таквој тврдњи свуда су око нас, на глобалном нивоу; од оних најраспрострајенијих случајева са англосаксонског и германског подручја, до посебних, за нас егзотичних култура, чију невероватну експанзију имамо управо данас (погледајте шта се дешава са Кином)...

... Да, сматрам да представљена шема јасно и логично приказује читав систем повезаних (узрочно-последично) елемената; излишно је било какво коментарисање!
Остварење оваквих промена у друштву, као и стварање нормалне, здраве и, наравно, другачије атмосфере од ове коју сада имамо, брзо и ефикасно могуће је једино уколико је такво настојање артикулисано и диктирано сврха, а затим организовано кроз сва средства информисања, дакле све медије који утичу нас формирање јавног мњења.
Неспремност великог дела заједнице (тј. појединаца на водећим местима), за одрицање и одступање од малих, личних интереса и личног профитирања које је, сада, већ толико уходано, да је постао део нашег менталног склопа, а можда би се могло рећи и "генетике".

... Плашим се да је за реализацију овакве добре идеје потребна мобилизација не само невероватно великог дела домаће интелигенције (то је, можда, и и могуће постићи), али и најширег круга "успешних" појединаца (стављам ово намерно под наводнике, јер би ту требало убројити и онај значајни део домаћих моћника, на различитим положајима, који нису себи такве позиције обезбедили ни захваљујући свом интелекту, а ни поштеном и вредном делању).

У Београду, 25. априла 2016. године
пер 27. маја 2015. године

* Завршене основне академске студије на Музичкој академији у Загребу, затим магистратура на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
Прва докторска дисертација одбрањена на Филолошком факултету, а друга на Филозофском факултету Универзитета у Београду.

68. Мирјана Зековић

Дипломирани економиста

"... У земљи где је све мање произвођача а све више производа страног порекла, тешко је одговорити на ово питање. Ако је вероватни истраживањима да у само десет процената користимо своје ћирилично писмо, што је више него узнемирујуће с аспекта културолошких, националних и, на крају, уставних начела, примећујемо да је око потрошача постало равнодушно.

Цена и квалитет,добра национална кампања, промена језичке политике у институцијама где појединци ћирилицу намећу као алтернативно писмо и и говоре о богатству "двоазбучја" су императиви. Не треба заборавити, пре свега, образовање и успавани школски систем. Срећом, док то коригујемо, наши "стабилни" потрошачи су старија полулација на чијим плећима су најмање две генерације и који би, с радошћу, препознали ликовно-графичка и текстуална решења са ћириличним писмом. Зар и сам пројекат "Ћирилично писмо у тржишним комуникацијама" не носи сву лепоту уметничког израза који дефинише тржишну форму?

... Живимо у времену стручне и научне манипулације у области лингвистике и склони смо да све пребацимо на област политике. Овде то није случај. Туђице, англицизми су резултат нашег образовања и породице. У моралној мимикрији тражимо оправдање за наше мане. У књижевности памтимо великане наше националне књижевности и савременике попут Драгослава Михаиловића, Драгана Лакићевића, Радована Бели Марковића, Љубивоја Ршумовића, Моме Капора и других чија дела немају ни туђице ни англицизме. Одговорност је и на посленицима тржишних комуникација који шаљу погрешне поруке. Наравно да се све мења и да ИТ индустрија има своје намерне доследности али наши млади, образовани људи ће имати више простора ако сачувају свој свој језик, писмо попут великих народа који немају алтернативна писма. Језик и писмо се чувају образовањем.

... Економски положај Србије је могуће побољшати смањењем увоза производа којих имамо у изобиљу. Јасна стратегија и квалитет, помоћ аграру, царинска политика код наплате готових производа, развојне банке, само су мали сегмент који држава мора за осмисли по моделу успешних држава, чувајући и најмлађег произвођача.

... Први корак је јасан став привредника и препознавање идеје. Ту је неопходна помоћ струке, посленика тржишних комуникација. Сведоци смо великих напора привредника да опстану, али и шире своја тржишта. Они траже своје интересе кроз коморски механизам, струковна удружења, али им сталне промене намећу несигурност и сопствене путеве. Зато је важно да се ова изванредна идеја преточи у став и тада затражи подршка државе.

Ако пажљиво сагледамо коришћење ћириличног писма, приметићемо да се само држава придржава уставног начела, коришћењем ћириличног писма (службена употреба), и не прибегава тумачењу вајних српских лингвиста о "јавној употреби". Довољан разлог да верујемо.

... Маргинализација ћириличног писма је недопустива и сигурна сам да они који то не примећују чине неизмерне превиде, са малим изузетком лингвиста. Важна је озбиљна кампања која јасно комуницира, савремено, чувајући достојанство грађана Србије без протеривања писама и језика других народа. Национални понос је снага, лепота и трајање. Зато ангажујмо младе, креативне људе, ту нову стваралачку енергију јер је Србија сачувала породицу, у којој деца поседују грађанско васпитање, говоре стране језике, поштују културолошке различитости стварајући један нови свет у коме национални понос и отаџбина су део њиховог бића као свуда у свету.

"Не мислите да ће наш народ бити човечанству симпатичнији, кориснији, ако своју душу преваре и одбаце и у туђе се руке одене" (Отац Николај).

... Графичка шема "Круг оптимизма" је још један показатељ лепоте ћириличног писма, зналца дизајна. Сви елементи круга комуницирају реално и логични су с аспекта циљева. Бојим се да када би овај круг предложио неки странац "тзв. експерт" одмах би заживели јер нисмо успели да се изборимо на вредновање домаће памети и ми сами, посленици струке. Медији су нам окренути кичу у свим областима, као и шунду и стидљиво се провуче по нека емисија из културе која, у најави, више звучи као извињење,

... Иницијатива је изванредна, професионално утемељена и почива на најзначајнијим познаваоцима струке, препознатљиви по оствареним резултатима. Неопходно је, поред подршке која се остварује са значајним институцијама, укључивати лингвисте и државу. Успешни привредници неће препознати важност идеје ако им се императивно не укаже, јер су они порески обвезници на другим дестинацијама.

... Најважнија препрека су лингвисти у кључним институцијама који својим негирањем и стручном и научном манипулацијом могу да обезвреде значај пројекта. Следећи корак је држава. После тога медији и стандардне форме тржишног комуницирања нормални су след који прати ову изванредну идеју.

... Мислим да све велике идеје почивају на малим чињеницама свих нас. И зато је важно да не фаворизујемо параписмо латично на местима где то можемо, поштујући став сваког појединца.

У прилог томе је дивна вест коју сам управо прочитала да је РТС донела одлуку о најуспешнијем идејном решењу ћириличног сансерифног фонта, који ће ће користити у производњи програма РТС-а и за израду докумената. Лепо од сервиса грађана."

У Београду, 18. априла 2016. године

69. Маја Бабић*

"... Сматрам да свако понаособ треба да помогне очувању нашег (службеног) језика, било кроз свакодневну употребу или куповином производа исликаних или исписани ћириличним писмом на амбалажи. Иако млади све масовније користе латиницу због превласти савремене технологије, произведене у културама које су латиничне, важно је да им се бар на овај начин укаже на то колико је битно очување сопственог и националног идентитета коришћењем овог писма. Лично бих се пре определила за производ означен ћирилицом, јер тиме подржавам развој домаћег тржишта и очување традиције.

... Треба ићи у корак с временом и не заостајати за светом, али опет остати достојанствен и поштовати своје. Ни Вук ни Доситеј нису наметали српски језик људима који нису из Србије, тако да опрезно и са мером треба употребљавати речи страног порекла. Српски језик је довољно богат да нам нису потребне туђице, али, када нам је неопходно употребити страну реч,онда је не треба кварити, већ је писати у изворном облику, фонетски прилагођену нашем језику. Огласна ТВ порука "Вибер" или "Вајбер", без обзира што је коришћена игра речи као пропагандна порука, показује колико смо као народ збуњени све већом и неконтролисаном употребом англицизама.

... У Србији се увози свашта - од чачкалица преко игле до локомотиве. Сматрам да би се знатно побољшао економски положај ако не бисмо увозили оно што већ имамо, или што можемо сами да произведемо.

... Што да не, али поред традиционалних српских специјалитета, треба представити ћирилицу и у савременом ликовном руху. Означавање савремених производа ћирилицом попут актуелне "здраве хране", одеће, технологије, могло би, на добар начин, да помогне и донесе добре резултате продаје. Корак по корак, до видног побољшања.

... Упорно, доследно и некампањско коришћење ћирилице, поготову у медијима, може да поприми елементе националног поноса, иако се многи у нашој земљи стиде домаћег, онога што је потекло са простора где су рођени. Како је тешко искоренити такве ставове, онда бар, преко школе, медијског садржаја или личним примером, указати да коришћење ћирилице не може да буде штетно.

... Круг оптимизма с разлогом носи то име јер је веома оптимистичан, али уједно и веома логичан. Сматрам да овакве шеме функционишу у организованим и земљама са бољим стандардом. Нашем народу, понекад, мањка оптимизма и самопоштовања, али ту је српски инат који, када се активира, може да постигне позитивне промене у друштву.

... Школске установе имају битну улогу у неговању и развоју ћирилице. Током школовања усађује се љубав и наклоност ка овом писму. Затим следи веома битан и утицајан фактор - медији. Како каже Џон Незбит: "Затрпани смо информацијама а гладујемо за знањем." Како би народ упио знање које ширите поштовањем и бригом о ћирилици, потребно је да се истакнете занимљивом и оригиналном кампањом. Најпре у виртуалном простору, на интернету, затим у медијима. Симболично награђивање или похвала медија и произвођача који користе ћирилицу и теже њеном очувању, такође је добар вид промоције.

... Тешко је одстранити навике које су стечене за компјутером и мобилним телефоном где се, претежно, користи енглеска тастатура. Поред тога, све чешће чујем да је ћирилица застарело, заборављено писмо, а понекад се њено коришћење повезује са национализмом у негативном контексту.

... Подржавам ваше идеје и иницијативу. Желим вам срећу у даљем раду и развоју."

У Београду, 21. априла 2016. године

* Студент мастер програма Факултета за културу и медије

Пишимо својим писмом јер, ако може Ноле, што не бисмо и ми!

НАСТАВАК - НОВИ ИНТЕРВЈУИ (кликни)

Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes