... Из медија

НИТИ СМО ПОБЕДНИЦИ НИТИ ПОРАЖЕНИ

„Именице победа и пораз су супротности – антоними а глаголи победити и поразити су синоними – имају исто значење! Свеједно је да ли смо побеђени или поражени. Свеједно је и да ли смо некога победили или поразили. Боље би било да смо стални победници, али то није увек могуће. Некада смо победници, некада поражени. Зато морамо неговати победнички дух, стално се дизати, устајати да будемо спремни на борбу непрестану. Како у животу тако и у језику.

Новинарство је у 20. веку пресудно доприносило развоју српског језика. Огроман је утицај на развој књижевног језика првих новинара „Политике“ у епоси с почетка прошлог века.

Данас је разлика између „жуте“и „озбиљне“ штампе сасвим мала. Свакодневним, кафанским и уличним језиком медији подилазе најнижем укусу. Језик „вести с естраде“ почео је освајати политичке,културне и, нарочито, спортске рубрике. Посебан „допринос“ ружењу српског језика даје мешавина жаргонског и разговорног енглеског и истог таквог српског језика. Такав малограђански, англосрпски језик продире у све медије. Први су га почели користити рок критичари, а потом и новине који прате моду, филм …

Један од задатака новинара требало би да буде неговање доброг језика читалаца, слушалаца и гледалаца. Узор у књижевном језику не представља само језик популарних књижевника већ и језик угледних новинара, уметника, научника и других јавних личности.

У српским медијима постоји велики број правописних грешака и примера непоштовања језичке норме. Док број медија данас неконтролисано расте, језичка култура се урушава, а лекторске службе се у њима гасе.

Не осуђујемо језик медија глобално, јер постоји и доста позитивних примера медијског извештавања,које је потребно стално истицати. „Политика“ је увек на том путу, уз свеколике грешке које се јављају и у нашем листу.

Новинарски текстови, од којих се очекује највећи степен разумљивости и тачности, у наслову, поднаслову и самом тексту засићени су разним облицима страних, најчешће енглеских речи. Изрази као што су имплементација, едукација, фенси кафић, светски мастерс, српски фармер, менаџмент, онлајн, онлајн куповина, пеј-пал рачун, прајм-тајм, оглашавање у оф-тајму, санкције и слично, само су неки од примера које налазимо у српским медијима.

Језик је део културног идентитета сваког народа и, иако је жива творевина и подложан разним менама, задатак је његових говорника, нарочито оних који имају одређене јавне улоге, да негују дотерани и уређени језички стил. У томе је веома важна улога новинара да начином на који језички обликују поруку утичу на шире језичне тежње и спречавања шума у споразумевању.

Положај српског језика уређен је чланом 10 Устава Републике Србије, где се каже да су у службеној употреби српски језик и ћирилично писмо и да се службена употреба других језика и писама уређује законом, на основу Устава. Међутим, уопште не постоји пратећа законска регулатива и обавеза употребе српског језика у различитим подручјима друштвеног живота, а посебно у јавној комуникацији. Закон о употреби српског језика био би важан корак напред у решавању овог проблема. Њиме би се, колико је то могуће, заштитио положај и улога српскога језика и заштитили грађани и њихово право да разумеју сваку поруку јавности. Доношење овог закона требало би да осигура улазак Србије у Европску унију као вишејезичну и вишеетничку зајендицу с већ уређеним начином заштите српске језичке и културне баштине, чиме би се допринело очувању српског језика и суверености.

Својим капиталним делом „Рат за српски језик и правопис“ из 1847. Године Ђуро Даничић је допринео победи Вукове визије српског језика. Имамо језик који је разумљив и пастиру и академику. Имамо ћирилицу, писмо које је савршено за српски језик: имамо, али слабо користимо.“

Извод из уводника Градимира Аничића у сепарату
„Сачувајмо српски језик“
Политикa, 4. децембaр 2016. године
Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes