... Из медија

Политикин магазин

НАША СЛОВА – ТО СМО МИ

У данашњем сепарату ПОЛИТИКЕ НМ - ПОЛИТИКИНОГ МАГАЗИНА, занимљив је став редакције, прилогом ауторке Александре Мијалковић, заменице уредника сепарата. Комбиновањем саговорника и и изјава појединих учесника интервјуа посвећених ЋИРИЛИЧНОМ ПИСМУ У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, дала је немерљив допринос развоју идеје и садржаја примене ћириличног писма у свакодневним појавним облицима тржишних комуникација.

Изабрани саговорник је др Вања Станишић, лингвиста, професор на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Одговарао је на десет питања, осветљујући неке историјске аспекте развоја ћирилице, не увек познато широј јавности.Одговарајући на пето питање: Недавно је ректор Загребачког свеучилишта др Дамир Борас лансирао тезу о ћирилици, односно "босанчици", као "старохрватском" писму. Колико је ова тврдња аргументована? професор Станишић је одговорио:
Ћирилица је била општенародно писмо на тлу Босне, Херцеговине и Приморја, тј. знатних делова данашње Хрватске,м с најстаријим потврдама из дванаестог века. Етнички, а добрим делом и политички, тај је простор био у тесним везама са средњовековном Србијом. Управо у Босни и Херцеговини настали су неки од најстаријих и најважнијих српских писмених докумената. У културном погледу, пак, то је био и гранични простор контакта између источног и западног хришћанства, на којем су се употребљавала и оба словенска писма. У првим вековима своје владавине, турске окупационе власти задржале су ћирилично писмо у државној употреби и у знатној мери допринеле његовом учвршћењу као домаћег, општенародног писма читавог простора. У таквом стању Бона и Дубровник дочекали су XIX век и забрану употребе ћириличног писма и наметања латинице од стране нових окупационих власти Међутим, успомене на ово старо општенародно јединство биле су тада још свеже и српска култура добила је управо с тог простора двојицу највећих писаца, који су према терминологији Вука Караџића били из редова Срба "римскога" и "турског" закона.


У наставку врло занимљивог интервјуа који препоручујемо, професор др Вања Станишић одговорио је на следеће (седмо) питање: Које су главне препреке да се ћирилица више употребљава у свакодневној комуникацији, износећи не баш доступну и увек јасну интерпретацију: Главна препрека је конкурентна диграфија у српској писмености - истовремена и алтернативна употреба ћирилице и латинице. Оно што у оваквом случају може да очува неко писмо јесте његова искључива примена у неким животно важним друштвеним сферама. Конкурентна диграфија, међутим, управо означава да ново, у датом случају интернационално доминантно писмо улази у такве сфере употребе домаћег писма и одузима му животни простор. Просто речено, наше национално писмо би морало да има недодирљиви и неприкосновени статус у нашој средини, исти онакав какав у Грчкој, Бугарској или Русији имају њихова национална писма, што би, нажалост, код знатног дела "преваспитаних" грађана Србије могло бити схваћено као испољавање националистичке нетрпељивости према космополитском утапању у доминантну западну културу.
У оквиру интервјуа, као антрфилеи, пренети су делови интервјуа о пројекту ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА, Љубивоје Ршумовић, књижевник, Велимир Стефановић, економиста из Суботице (београдски студент), архитекта Зоран Блажина, професор на Факултету примењених уметности у Београду и Тони Лауренчић, креативни директор агенције "Идеа Плус".
Ауторка насловне стране ПОЛИТИКИНОГ МАГАЗИНА је Вера Јараковић, арт директорка СВЕТА МАРКЕТИНГА, издавача часописа ТАБУ, док су графички прилози рад Ђорђо Иванишевића, креативног директора СВЕТА МАРКЕТИНГА и пројекта друштвене акције ЋИРИЛИЧНО ПИСМО У ТРЖИШНИМ КОМУНИКАЦИЈАМА.

Политика, 14. фебруар 2016. године
Анкета
Да ли бисте подржали изградњу Ћириличне куће, својеврсног музеја ћирилице и њене примене
хоћу
не могу
размислићу
make quizzes